Film

Saga o golom opstanku

"Obojena Ptica" (The Painted Bird, 2019),  ekranizacija čuvenog i kontroverznog romana Ježija Kosinskog, dragocen je film kojim Evropa brani svoj filmski izraz i estetski zabran, uz jasnu nameru reditelja Vaclava Mohula da zastrašujuće naturalističke prizore, koji prate pakleno putovanje jevrejskog dečaka kroz vrleti rata, učini najvećim adutom, podupirući stoički stav i moralnu snagu svog junaka. O jednom od najboljih filmova ovogodišnjeg FEST-a piše naš filmski kritičar, Goran Jovanović

Kada je prošlog septembra prikazan na festivalu u Veneciji, film OBOJENA PTICA češkog reditelja Vaclava Mohula izazvao je setom brutalnih prizora mučninu, užasavanje i gađenje.  Ptice kljucaju glavu dečaka čije je telo zakopano u zemlju do grla, ljubomorni stariji seljak izvadi kašikom oba oka slugi nakon što ga optuži da spava sa njegovom ženom, seljanke raznim oštrim alatkama napadnu lokalnu ludu koja seksualno mami njihovu mušku decu, povređenog konja neki gazda izloži jezivom kraju vezavši ga za volove koji će ga vući po livadi… Sve to u prizorima gde je bezimeni dečak, nakon što ostane bez babe kod koje je boravio, prepušten surovosti nemilosrdne prirode, gladi i još nemilosrdnijim ljudima koje sreće na svom putu, pokušavajući da opstane i preživi. Uglavnom će biti tretiran kao rob kod onih koji su spremni da mu udele konak i malo hrane, a često je i sam izložen nasilju i maltretiranju. Drugi ga pak smatraju đavoljim sinom i  brutalno ga teraju dalje. Ubrzo shvatamo da se njegovo lutanje ukršta sa ratnim putanjama raznih vojski, Rusa, Kozaka, Nemaca, te će postati svedok holokausta i otpremanja Jevreja u  koncentracione logore,  u dupke punim vagonima. Što se tiče glavnog junaka, iako i sam Jevrejin, on najmanje strada od okupatora (jedan Nemac će ga pustiti da živi, iako je dobio naređenje da ga strelja), a daleko više od domaćeg, ruralnog  stanovništva, divljeg i nasilnog.

Vaclav Mohul se bavi ljudskim talogom i ponašanjem gorim od zveri. Načelo golog opstanka, ponekad drskost i lukavost, ali i snažna želja da se prevaziđe užasni serijal zbivanja kome je zajednički imenitelj nasilje, vodi dečaka dalje. U trenucima kada devojci, kod koje izvesno vreme boravi, želi da pokaže da se iza njegove ogrubelosti krije biće željno dodira i pažnje, dobija novu porciju gorčine i odbijanja, jer je njegova domaćica imala želju da ga seksualno iskoristi, ali on još nije stasao u muškarca.  Bol zbog njegovih izneverenih osećanja, kulminira osvetom u kojoj odseče glavu jarcu sa kojim je nezajažljiva devojka opštila i ubaci joj kroz prozor.

Kritičari su zbog crno-bele fotografije (izvanredan posao Vladimira Smutnog) i motiva žrtve, kao i totala koji povremeno podižu estetsku i vizuelnu težinu ovog ostvarenja, ali i zbog IVANOVOG DETINJSTVA, ovaj film poredili sa stilom Andreja Tarkovskog. Mohul se prilikom ekranizacije čudesnog romana Kosinskog opredelio za hladnoću u postupku, potpuno zapostavljajući bilo kakav emotivni zabran. Čak je i dečaka (igra ga Petr Kotlar, koji je prisutan gotovo u svakom kadru) učinio grubim i sirovim, tako da publika ne može ni sa njim lako da se identifikuje, iako je uglavnom žrtva. Surovo vreme, zli ljudi, ratna pošast, teški uslovi za život, glad, animalnost u čoveku, ponašanje daleko od bilo kakvih civilizacijskih normi slivaju se sa ekrana i taj goli i teški naturalizam prvi je (ali i krajnji) i najsnažniji utisak o filmu OBOJENA PTICA. Govor koji čujemo u filmu je neka vrsta interslovenskog jezika (mada je tzv. međuslovenski jezik stvoren tek 2006. godine inicijativom jezikotvoraca iz različitih zemalja, prim.aut.), koji će naši gledaoci uglavnom razumeti i bez prevoda.

Ispod užasnih i upečatljivih slika sveprisutne violencije, Mohul zahvaljujući i izvanrednim scenografskim rešenjima (Jan Vlasak), donosi atmosferu koja će anticipirati život u realnom ali i mitskom prostoru Istočnog lagera (prostori Istočne i Centralne Evrope), samlevenom nacizmom i staljinizmom, sa nekim vozovima koji jezde nedođijom, napunjeni vojskom i (ili) zatočenim ljudima, ali i sa opustelim prugama koje ne vode nikuda i završavaju u korovu omeđene železničkim branicima. To jesu snažni simboli totalitarne ideologije (druga, nacistička, slomljena je 1945.) koja je dobrim delom obeležila 20. vek i okončala se deceniju pre njegovog isteka. Takvim motivima nadojena je proza Đerđa Konrada, Danila Kiša, Milana Kundere, Jozefa Škvoreckog, Aleksandra Solženjicina, Varlama Šalamova, Vasilija Aksjonova, Herte Miler, Ježija Kosinskog… Roman je bio izvanredno uspešan (časopis Time ga je svrstao među 100 najboljih romana na engleskom jeziku od 1923. do 2005. godine), ali i kontroverzan. Ponajpre zbog činjenice da je autor predstavljajući tekst urednicima govorio da su doživljaji dečaka zapravo njegovi, ali je nakon objavljivanja kod izdavača Houghton Mifflin 1965. godine, Kosinski odustao od insistiranja da je priča autobiografska. I ne samo to: od pojedinih stručnjaka, od Poljske do SAD, Kosinski je optužen za plagiranje i njegovo autorstvo je dovedeno u pitanje.

OBOJENA PTICA sa puno aduta može da stane u red značajnih filmova o  deci u ratu, od ZABRANJENIH IGARA Rene Klemana, preko LIMENOG DOBOŠA Folkera Šlendorfa, do IDI I GLEDAJ Elema Klimova. Nezaboravnog tumača napaćenog dečaka Fljore iz Klimovljevog filma, Alekseja Kravčenka, u OBOJENOJ PTICI gledamo u ulozi ruskog vojnika Gavrila.

Osim malog Petra Kotlara koji je sa istim licem, koje ne pokazuje emocije, doneo unutrašnje preživljavanje svog pakla koji mu se sručio na glavu čim je kročio u život, tu je i niz poznatih glumaca u internacionalnoj glumačkoj ekipi. Tu su Udo Kir, Stelan Skargard, Harvi Kajtel, Džulijan Sends, Bari Peper, Aleksej Kravčenko… Film je nastao u češko-slovačko-ukrajinskoj koprodukciji, a osim što je šokirao publiku u Veneciji, na tamošnjem festivalu dobio je nagradu UNICEF-a. Bio je superiorni pobednik ceremonije dodele nagrade ’’Češki lav’’ 2020. godine, kao i brojnih nagrada na festivalima u  Čikagu, Lođu i na FEST-u.

Goran Jovanović

Dodaj komentar

Kliknite ovde da biste komentarisali

Vaš komentar

Send this to a friend