Film

Škola pod opsadom

Youtube/Printscreen
Film Kajla Rankina ‘’Run Hide Fight’’ (2020), koji je premijerno prikazan u programu 77. Venecijanskog festivala, problematizuje ne baš retka masovna ubistva u okrilju škole u Americi, ali tako da od srednjoškolke, koju tumači izvrsna Izabel Mej, pravi heroinu dostojnu pravedničkih podviga iz serijala ‘’Umri muški’’. Film neuverljivo pokušava da uđe u tinejdžersku psihu masovnih ubica, ali je akcioni deo priče vrlo zanimljiv, smatra naš filmski kritičar Goran Jovanović

Pre skoro 40 godina genijalni reditelj B filmova, Mark L. Lester, u kanadskoj produkciji napravio je za to vreme zastrašujuće ostvarenje Class 1984 (1982), u kome se bavio neobuzdanom i nasilnom omladinom i pojavom školskih bandi. Gledao sam film na Festu u Domu sindikata i sa velikom filmofilskom strašću, ali i zbog žudnje za pravdom, navijao za profesora muzičkog, Endrua Norisa (Peri King kao nadolazeća filmska i televizijska zvezda, mada ga je ipak kasnije afirmisala televizija, pre svega serija Riptide, zatim TV film Stranac u ogledalu po popularnom romanu Sidnija Šeldona), koji je na iznimnu brutalnost vođe bande Pitera Stegmana (zastrašujući i cinični Timoti Van Paten) i njegovih satrapa, koji terorišu i učenike i nastavnički kadar, odgovorio na još žešći način. Film Class 1984 je prepun nasilja toliko, da je u nekim zemljama bio zabranjivan, a od Britanskog odbora za klasifikaciju filmova određeno mu je skraćenje od 4 minuta i 40 sekundi, zbog prizora ekstremne violencije. Ostvarenje Class 1984 obeležila je i pesma ”Ja sam budućnost” koju interpretira Alis Kuper.

U filmu Run Hide Fight Kajla Rankina profesori su daleko od bilo kakve primisli da se ozbiljnije suprotstave, kad im opasni učenici upadnu žestoko naoružani i opremljeni kombijem u kome je eksploziv. Naprotiv, pojedini su tada spremni da vraćaju film unazad i traže greške u svom ponašanju prema učenicima koji su sada istinska pretnja. O službi obezbeđenja da i ne govorimo, jer diletantizam tih tipova je na nivou onih kojih su ih postavili, o čemu dovoljno svedoče prizori da se oni, koji bi trebalo treba da su na braniku, unerede čim uljezi zapucaju.

Rankin nas dobro i funkcionalno uvodi u priču kroz prizore lovačkih aktivnosti učenice Zoi Hal (odlična Izabel Mej) i njenog oca Toda (Tomas Džejn), gde se kroz isukustvo kako produžiti ili skratiti muke ustreljenoj ali ne i dokrajčenoj životinji, nagoveštava ponašanje buduće heroine u finalnoj sekvenci. Zoi je prilično frustrirana i bolno oštećena smrću majke (Rada Mičel) i često umišlja kako razgovara sa njom. Priča dalje teče poput tihe vode i usmerena je na ljupka druženja Zoi i njenog druga Olija (Luis Vošington), koji prema njoj gaji posebne simpatije. Nešto od nagoveštaja predstojeće nevolje vidimo kada jedan od lokalnih frikova po okolnim njivama eksperimentiše sa eksplozivom, izazivajući požare. Kada to postane učestalo i kada policijske i vatrogasne ekipe budu skoncentrisane na požare diljem grada, dolazi do upada huligana u školu čiji su i sami učenici. Razvaljuju u menzu prepunu učenika i kreće žestoka paljba automatskim oružjem i u tom prvom talasu već imamo prve žrtve. Zoi će se naći u toaletu kad jedina devojka u bandi nasilnika postavi eksploziv i kada ugleda ranjenu prvu žrtvu. Od tog trenutka Zoi polako skuplja hrabrost da obavesti sve u školi da se na vreme sakriju od napadača, ali i da se sama, koliko je u njenoj moći, suprotstavi ološu od vršnjaka. Korak po korak, umesto prilično pasivne i neodlučne policije koju predvodi oprezni šerif Tarsi (Trit Vilijams, nekadašnja zvezda Kose Miloša Formana), Zoi eliminiše nasilnike, a u nekim ključnim trenucima svojom preciznošću pomoći će joj i otac.

Rankin dobro rešava celokupnu akcionu konstrukciju, ali zaplet ipak kvare neke stvari. Zoina opsednutost likom majke, koja se poput duha pojavljuje dok se ćerka sprema za neke konkretne akcije u borbi protiv zlih vršnjaka, potpuni je dramaturški višak koji teškom mukom dostignutu napetost baca u patetitičnu baru dosade. Takođe, mada Run Hide Fight nije imao nameru da postane sociološki esej o tome zašto određeni klinci puknu i počnu da prave masakr po školama, Rankin je nevešti analitičar kada kroz usta svog vođe bande Tristana (Eli Braun) pokušava da iznađe dovoljno argumenata čemu ovakva krvava pobuna. Ubode se tu poneka gorka istina o društvu, sistemu i sada posebno apostrofiranim zlom koje buja kroz društvene mreže, ali to nije dovoljno za (bar ovo filmsko) krvavo harambašenje.

Ipak, uz sve mane, i uz poslasticu na kraju kada Zoi okonča sa Tristanom, onako kako ju je učio otac, Run Hide Fight, solidan je akcioni triler i sve ono što mu je u korpusu žanrovskog diskursa bilo predmet interesovanja vrlo dobro funkcioniše. Kritičko-analitički aspekt, u smislu kuda ide današnja omladina, otkud sklonost teškim i finalnim rešenjima, koliko im roditelji, profesori i generalno zajednica posvećuju pažnje, slabiji je deo filma.

Goran Jovanović

Dodaj komentar

Kliknite ovde da biste komentarisali

Vaš komentar

Send this to a friend