Film

Spavati sa neprijateljem

Do kraha koji je uzrokovao virus, film Lija Vanela NEVIDLJIVI ČOVEK (The Invisible Man, 2020) bio je jedno od komercijalno  i žanrovski najprijatnijih iznanađenja u ovoj specifičnoj godini. Veoma povoljnom utisku doprinela je izvrsna gluma Elizabet Mos, glumice koja slavu iz TV formata prenosi i na sedmu umetnost. O ovim i drugim adutima Vanelovog ostvarenja, više u osvrtu našeg filmskog kritičara Gorana Jovanovića.

Holivud je u više navrata, još od 30-ih i 40-ih godina prošlog veka, iskazivao želju da se bavi motivom nevidljivog junaka, što je urodilo nekolikim zanimljivim i zabavnim ostvarenjima. Ako nisu bila direktna ekranizacija romana čuvenog pisca naučno-fantastičnog žanra Herberta Džordža Velsa, uglavnom su više ili manje inspirisani njime. Simpatičan, ali i posve drugačiji od ostatka opusa slavnog reditelja, bio je film Memoari nevidljivog čoveka, duhovit doprinos Džona Karpentera sa Čevijem Čejsom u naslovnoj ulozi. Solidnu zabavu doneo je visokobudžetni Čovek bez senke Pola Verhovena sa odličnim kastom koji su činili Kevin Bejkon, Elizabet Šu i Džoš Brolin. Film koji potpisuje Li Vanel, pričom je možda najozbiljniji, jer efektima i akciji prethodi zahtevna dramska situacija sa ugroženom junakinjom koju sjajna Elizabet Mos nosi sa puno samopouzdanja.

U raskošnoj, hiperdizajniranoj hi-tech kući na obali zatičemo ženu koja krišom, ali i u paničnom strahu, želi da pobegne iz postelje koju je upravo delila sa čovekom s kojim je u vezi. Sesilija Kas želi da okonča svoj kompletno kontrolisani život sa Adrijanom (Oliver Džekson-Koen), naučnikom i optičkim inovatorom, koji ni ženu sa kojom živi ne tretira drugačije nego ostatak svojih eksperimenata. Uz dosta problema i nasilne poteze svog razbesnelog partnera, Sesilija uspeva da pobegne i skloni se kod prijatelja iz detinjstva, Džejmsa (Oldis Hodž), sada policijskog detektiva. Znajući na kakve sve poteze je spreman, Sesilija se i u kući, u kojoj bi trebalo da je sigurna, oseća ugroženom i svaki zvuk za nju predstavlja pretnju. Ubrzo, međutim, stiže vest da je Adrijan izvršio samoubistvo. Vest donosi Adrijanov brat (Majkl Dorman), koji realizuje i ostavinsku raspravu gde devojka naučnika dobija pristojno nasledstvo. Sesilija je ipak ubeđena da Adrijan nije mrtav i da je pitanje trenutka kada će početi da je proganja…

U prvoj polovini priče, Li Vanel, uz blistave trenutke svoje glavne glumice, donosi jednu tešku dramu partnerskih odnosa, sa junakinjom koja trpi prevashodno psihičko nasilje. O Adrijanu i njegovom ponašanju ne saznajemo previše u direktnim scenama (tek malo, ali ubedljivo prilikom Sesilijnog bekstva), tako da smo prinuđeni da verujemo na reč prilično uverljivoj i istraumiranoj junakinji. Tobože na sigurnom, Sesilija je u strahu od svakog šuma, a Vanel se tom prilikom dramatično i zastrašujuće poigrava živcima gledalaca, forsirajući sjajne zvučne efekte. Ti efekti su funkcionalniji i od onih specijalnih vizuelnih koji ispunjavaju drugi sat filma, kada imamo prilike da pratimo nasilne akcije nevidljivog čoveka usmerene prema junakinji i svima koji su spremni da joj pomognu. Akcioni prizori i ceo ‘’imidž’’ Nevidljivog mogli su biti bolji. Ako uzmemo u obzir činjenicu da je film koštao 7 miliona dolara (zaradio je blizu 130), ipak ova produkcijska ograničenja i povremenu tehničku neubedljivost nećemo uzeti za zlo. Vanel je pokazao visprenost i rediteljsko majstorstvo,  kroz obrte držeći tenziju i zanimljivost priče, koja nam ne dozvoljava da ispustimo naklonost prema junakinji izloženoj užasnom psihičkom pritisku. Ona veruje svom zdravom razumu, iako je od okruženja već uveliko viđena u čeljustima ludila, i pronalazi snage za finalni obračun sa bivšim partnerom.

U žanrovskom filmu, koji da bi dobro funkcionisao u elementima koji stvaraju saspens i atraktivnost, često nužno ne mora da podrazumeva neke preterane glumačke iskorake, ali traži rediteljsko nadahnuće, stilske intervencije i zanatsku potkovanost, redak je primer da se glumac nametne nekom superiornom igrom. To se čak i ne preporučuje, da celinu ne bi bacilo u zasenak. Ovde se igra Elizabet Mos, koja nadmašuje uobičajeni domet u žanrovskom filmu, razvila gotovo do oskarovskih dimenzija a opet nije ugrozila Vanelov koncept i uzbudljivost celine. Malo je naslova gde možete naići na takve glumačke iskorake i dramski obol visokog napona. Jedan od takvih magičnih iskoraka (u žanru) dogodio se, na primer, Džeku Nikolsonu i Šeli Dival sa rolama u Isijavanju Stenlija Kjubrika. To su moćne interpretacije, velike i briljantne uloge u jednom od vrhova žanra. Drugi primer, Entoni Hopkins i Džodi Foster u Kad jaganjci utihnu Džonatana Demija.

U poplavi bezličnih i bezidejnih komercijalnih naslova, pogotovo horora koji su poslednjih godina nemilosrdno okupirali bioskope a retko su nas stvarno zainteresovali i uplašii, ovaj SF triler sa primesama strave je prava poslastica. Dobrim tempom, glumačkom igrom i režijom Nevidljivi čovek odskače u pozitivnom pravcu.

Goran Jovanović

Dodaj komentar

Kliknite ovde da biste komentarisali

Vaš komentar

Send this to a friend