Film

Šta sve vidiš sa prozora

Foto: Youtube/Printscreen
Alfred Hičkok i njegov klasik ‘’Prozor u dvorište’’, nakon sada već davnih varijacija Brajana De Palme i Kertisa Hensona, dobili su novu posvetu u vidu Netflixove ‘’Žene na prozoru’’ u režiji Džoa Rajta. Ejmi Adams u liku naslovne junakinje Ane Foks, obolele od agorafobije, dobila je priliku za odličnu i kompleksnu transformaciju, možda i najizazovniju u njenoj karijeri, kaže naš filmski kritičar Goran Jovanović.

Žena na prozoru (The Woman in the Window, 2021) je dugo najavljivan naslov, ali je zbog pandemije to bilo više puta odlagano, da bi film, na kraju, završio u ponudi Netflixa. Britanski reditelj Džo Rajt, sineast od stila i majstor ekranizacija klasičnih romana (Ana Karenjina po Tolstoju, Gordost i predrasuda po Džejn Ostin) i bestselera (Pokajanje po Ijanu Makjuanu), ponudio nam je korektno režiran triler, koji je zbog zapleta prilično sličan antologijskom ostvarenju Alfreda Hičkoka Prozor u dvorište (1954), u kome su blistali Džejms Stjuart i Grejs Keli.

Razlog za dosadan boravak u stanu imaju i Džimijev L. B. Džefris , inače profesionalni fotoreporter koji je povredio nogu, i dečji psiholog, dr Ana Foks, koja pati od agorafobije i ima ozbiljne psihičke probleme. U silnoj dosadi, a i da se malo zaboravi na vlastite probleme, gviri se, radoznalo posmatra šta se dešava u komšiluku, a tu su i kamere, moderni fotoaparati. Sa prozora se, čak i uz slučajno bačen pogled, svašta može videti, a kamoli ako se posvećeno zuri kroz njega. Voajerski živac u čoveku počinje da radi i kao da priziva neki prelomni događaj. Ana Foks je ubeđena da je u jednom trenutku kroz prozor kuće suseda Alistera Rasela (Geri Oldman) u Njujorku, na Menhetnu, videla ubistvo njegove žene Džejn (Džulijan Mur), sa kojom se upoznala kada ju je ova posetila, i tom prilikom su pile i igrale remi. Prilikom policijske istrage, međutim, neka žena se predstavlja kao Alisterova supruga, ali Ana zna da je u pitanju laž, odnosno da to nije Džejn.

Takođe, psihološkinja je ubeđena da je i Alisterov sin, Itan (Fred Hečinger), u opasnosti od strane oca. Istražujući malo po Raselovoj prošlosti, Ana Foks otkriva da je na strašan način umrla njegova sekretarica u firmi u Bostonu. Međutim, to je samo prvi narativni sloj Rajtovog filma, koji donosi obrte, pa i od naizgled najnevinijih lica pravi monstrume u ljudskoj koži.
Džo Rajt je u pojedinim fazama lepo stilizovao film. Da bi nam dočarao sav tragični udes svoje krhke junakinje, reditelj poseže za događajem iz prošlosti, saobraćajnom nesrećom u kojoj su, praktično njenom krivicom, stradali Anina ćerka i muž. Več viđenim prizorima u kojima smo zasipani snegom, a želeći da nam predstavi ozbiljne probleme koje Ana Foks ima sa svojim halucinacijama, koje su pospešene njenim kombinacijama antidepresiva sa alkoholom, reditelj u jednom trenutku prateći rakurs junakinje, bukvalno smesti survani automobil sa povređenim i mrtvim putnicima u njenu sobu. Takođe, koristeći obilne kišne padavine u finalu filma, kada se Ana bori za život suprotstavljajući se neočekivanom negativcu priče, Rajt uspeva da postigne posebnu atmosferu i svoje ostvarenje obogati vizuelno i u smislu ugođaja.

Glavna tema Rajtove Žene na prozoru, kao i osnovni problem njegove frustrirane i obolele junakinje, prilično nedisciplinovane u smislu poštovanja terapije, ali i đavolski radoznale u svojoj dokolici i vezanosti za enterijer stana, jeste kako ubediti predstavnike zakona da ono što je videla i u šta sumnja zaista pripada svetu realnosti. Možda je najslabiji i najneuverljiviji sam obrt kod otkrivanja ubice koga je namirisala, ali ne i definitivno detektovala heroina ove priče. U najmanju ruku on je neprijatan, preterano neočekivan, a ono što smo ranije videli a tiče se karaktera iz sumnjive porodice Alistera Rasela čini prilično bledim i irelevantnim.

Na kraju dobijamo solidan triler koji je, međutim – jer njegova problematična heroina na koju se survao sav teret sveta zaista je, pre svega snagom interpretacije Ejmi Adams, dobila sve simpatije publike – uz malo čvršće kontrolisanu priču, mogao biti još uzbudljiviji i dramatičniji. Ovde je potreba za radikalnim trilerskim obrtom i žanrovskom egzibicijom urušila izuzetan dramski potencijal filma.

Koliko je distribucija Žene na prozoru bila oštećena pandemijom, toliko se zbog onoga od čega boluje glavna junakinja u aktuelnom vremenu lockdowna, karantina i izolacije hipertrofira i dobija na posebnom značaju u samoj percepciji. Rajt je još jednom pokazao da ima posebnu senzibilnost za podjednako krhki i vitalni ženski svet, kojima je uvek pružao sigurno okrilje i kod publike obezbeđivao empatiju. Višestruka saradnja sa Kirom Najtli, onda angažovanje Serše Ronan (Hana) i sada Ejmi Adams, Rajta definitivno čine Džordžom Kjukorom moderne kinematografije.

Goran Jovanović

Dodaj komentar

Kliknite ovde da biste komentarisali

Vaš komentar

Send this to a friend