Film

‘’Veliko iskopavanje’’ otvara FEST

Foto: Youtube/Printscreen
Film ‘’Veliko iskopavanje’’ (The Dig, 2021), koji je australijski reditelj Sajmon Stoun radio u Velikoj Britaniji sa izvrsnim glumcima Keri Maligan i Rejfom Fajnsom, sjajan je i adekvatan izbor za otvaranje 49. FEST-a. To je elegantna, klasično režirana priča koja dosta podseća na dela pokojnih velikana britanske kinematografije, Dejvida Lina i Entonija Mingele, kaže naš filmski kritičar Goran Jovanović.

FEST-u se mora priznati da su ga gotovo u svim izdanjima radili znalci, pa se u domen dobrog poznavanja i procene može svrstati i pitanje kako određeni film može da funkcioniše u svečarskim prilikama, kakav šmek i nešto od univerzalnih poruka treba da poseduje u svojoj naraciji, jeziku i filmskom tkivu da bi bio odabran za film otvaranja jednog uglednog festivala sa izuzetnom tradicijom. Australijanac Sajmon Stoun se pokazao kao čovek od stila, blizak klasično konstruisanoj priči engleskog miljea i provenijencije, gde ima dovoljno drame, nešto intrige, puno istorije i jedna slatka ljubavna priča koju doduše potamnjuje činjenica da će njen muški protagonista uskoro krenuti u Drugi svetski rat. I ne, ne događa se to između pouzdnog veterana Rejfa Fajnsa, koji tumači Bazila, koji se amaterski ali izuzetno posvećeno i znalački bavi arheologijom, i sjajne Keri Maligan, ovde u liku decentne, pasivizirane i obolele gazdarice Edit Priti, koja odavno sluti da su na njenom imanju u Safolku skriveni konkretni dokazi daleke istorije. To su osnovne naznake koje su film Veliko iskopavanje istakle kao poseban u ovogodišnjoj programskoj ponudi od 70-ak naslova i učinile ga pravim izborom za veče svečanog otvaranja i dobar početak.

Sajmon Stoun priču gradi strpljivo a na njenom početku pratimo dolazak Bazila Brauna na imanje gospođe Priti u Saton Hu (godina je 1939.) koje će, ispostaviće se, biti izdašno u arheološkom smislu, jer će kopanje doneti susret sa gvozdenim zakovicama sa broda verovatno iz srednjeg veka. Iako se mislilo da humke na imanju potiču od Vikinga, pronalazak tih ostataka će potvrditi Bazilovu tezu da su one vezane za Anglo-Saksonce, koji su Englesku počeli da naseljavaju u Ranom srednjem veku (od kraja 5-og ili od početka 6. veka pa do kraja 10-og). Uzbudljivi dramski momenat dešava se negde u početku Bazilovog rada na imanju, počesto u teškim uslovima obilatih padavina, kada se zemlja obruši na njega. Upornom i brzom reakcijom njegovih saradnika i ljudi sa imanja, Bazila ipak na vreme iskopaju i spasu mu život. Iako postoje određene simpatije između Bazila, koji je oženjen, i gazdarice Edit, tu se ništa neće desiti osim uvažavanja i slavljenja zajedničkog uspeha, kada kopač dođe do velikog otkrića (sve kreće od pronalaženja malog zlatnika kasne antike), za koje će bitku voditi i arheolog sa Kembridža, Čarls Filips, koji ovaj lokalitet proglašava nacionalno značajnim. On uskoro dovodi veliku stručnu ekipu u kojoj se nalazi Pegi Pigot (Lili Džejms) sa mužem (Ben Čaplin). Pigot sa stručnog aspekta, nakon što je pronađeno blago u vidu zlatnika, potvrđuje da su humke anglosaksonske. Pegi će uspostaviti prisan odnos sa Rorijem Lomakom (Džoni Flin), rođakom gospođe Priti, koji takođe radi na lokalitetu. Upravo je jedna ljubavna dimenzija falila dotadašnjem toku priče i ona se konačno i dešava. Shvativši da su strasti njenog muža na nekoj drugoj strani, Pegi doživljava ljubav sa Rorijem, koji će uskoro biti prinuđen da krene u rat…

Naizgled diskretno i iz drugog plana, dok nestrpljivo čekamo pomake u iskopavanjima, priča se polako usložnjava oko novog svetskog rata i eventualnog ulaska Velike Britanije u njega, i mora se priznati da Sajmon Stoun majstorski dodaje novu ozbiljnu istorijsku dimenziju svom ostvarenju. Tako, uz sve narativne i dramske elemente koje smo naveli, značenjski nivoi dobijaju izvrsnu kontekstualizaciju, pa se Stoun polako, kako mu storija buja dešavanjima i bitnim pojedinostima koje utiču na usud likova, približava zamahu velikih i upečatljivih priča koje su, na radost ljubitelja epskih saga, umeli da naprave sjajni reditelji poput Dejvida Lina (Most na reci Kvaj, Lorens od Arabije, Doktor Živago, Rajanova kći, Put u Indiju) u daljoj i Entonija Mingele (Engleski pacijent, Hladna planina) u bližoj prošlosti.

Veliko iskopavanje nakon FEST-a obavezno treba potražiti i na bioskopskom repertoaru, jer u pitanju je izuzetno kvalitetan filmski doživljaj, za izvrsno i okrepljujuće gledalačko iskustvo.

Goran Jovanović

Dodaj komentar

Kliknite ovde da biste komentarisali

Vaš komentar

Send this to a friend