Film

Vrelo političko leto ‘68

Foto: Youtube/Printscreen
Filmski kritičar Goran Jovanović nastavlja sa predstavljanjem filmova nominovanih za Oskara, koji će po 93. put u nizu kategorija biti dodeljen 25. aprila. Na red je došla sudsko-politička drama Arona Sorkina ‘’Suđenje čikaškoj sedmorici’’ (The Trial of the Chicago 7, 2020), koja nam dočarava burnu društvenu scenu u Americi s kraja 60-ih prošlog veka.

Čuveni i nagrađivani američki scenarista (Nekoliko dobrih ljudi, Zloba, Američki predsednik, Rat Čarlija Vilsona, Društvena mreža, Moneyball, Molly’s Game), producent i pozorišni pisac, Aron Sorkin, odnedavno je počeo i da režira. Posle filma Molly’s Game sa Džesikom Čestejn, Sorkin nam se predstavlja jednim od najboljih filmova rađenih prošle godine u američkoj produkciji, Suđenje čikaškoj sedmorici .

Ova sedmorka iz naslova su politički aktivisti koji su krajem avgusta 1968. navodno izazivali nerede i podstakli nasilje na Nacionalnoj konvenciji Demokratske partije. Kasnije te godine, u novembru, republikanac Ričard Nikson je izabran za predsednika SAD. Usledile su optužbe na račun Toma Hejdena (osim po političkom i antiratnom angažmanu, Hejden je poznat i kao muž Džejn Fonde, koja je takođe bila strastveni aktivista, posebno po pitanjima Vijetnamskog rata, gde je bila veliki protivnik američke intervencionističke politike), Ebija Hofmana, Dejvida Delindžera, Džerija Rubina, Renija Dejvisa, Lija Vajnera, Džona Froinsa i Bobija Sila. Optužnice su podignute i suđenje je počelo tokom 1969. godine, a trajalo je preko stotinu radnih dana.

Čim su seli na optuženičku klupu vidi se tendencija sudije Hofmana (Frenk Lanđela) da prilično bahatim ponašanjem i isforsiranom autoritativnošću umanji šanse optuženih da se brane u regularnim uslovima. Posebno o tome govori činjenica da u jednom trenutku jednu članicu porote zamene praktično prevarom. Na drugoj strani, advokat odbrane Vilijam Kunstler (fenomenalni Mark Rajlens), svojim pravničkim bravurama i efektnim i ubedljivim retoričkim sposobnostima potkrepljenim logikom, vraća šansu ljudima koje zastupa. Poseban šok za Niksonov pravno-birokratski aparat i ceo proces biće kad uspe da ubedi bivšeg državnog tužioca Remzija Klarka (Majkl Kiton) da otkrije da je bilo poziva i pritisaka sa najviše instance u samom začetku slučaja.
Neki od najdramatičnijih i najuzbudljivijih delova filma tiču se maltretiranja Bobija Sila (Jaija Abdul-Matin II), vođe partije Crnih pantera, koji je praktično osmi optuženik.

U svetlu skorašnjih i najnovijih ubistava Afroamerikanaca u SAD (gušenje Džordža Flojda i pre par dana ubistvo dvadestogodišnjaka Dontea Rajta, kada je policajka navodno želela da opali iz omamljivača/elektrošokera a pucala je iz pištolja), nasilje nad Silom iz ovog filma dobija uverljive oblike nesputanog rasizma i kopču sa aktuelnim dešavanjima, a bolna je činjenica da se i decenijama kasnije olako i previše učestalo ljudi crne puti ubijaju zbog banalnih i sitnih prekršaja. Previše za razvikani bastion demokratije, ljudskih prava i slobode.

Da je Sorkin majstor sudskih hronika, pravničkih konstrukcija i dekonstrukcija i trilerski napetih sadržaja, pokazao je već u scenariju za Nekoliko dobrih ljudi Roba Rajnera o aferi u mornarici. Efektnim smenjivanjem toka suđenja sa flešbek detaljima iz političkog vrenja iz avgusta 1968, koji su praktično doveli do procesa, film Suđenje čikaškoj sedmorici dobija virtuozni tempo, uz sjajnu ansambl igru glumaca. To je ujedno i izvanredna evokacija ozbiljno uzdrmane političke scene Amerike, koja od ubistva Džona Kenedija pa sve do okončanja afere Votergejt gotovo da nije imala periode predaha i doba bez krvi, demonstracija i teških društvenih turbulencija.

Sve se to odrazilo i na američku kinematografiju i beskrajan talas filmova o nasilju, koji je naročito obeležio sedamdesete. Takođe, čitav niz autentičnih ličnosti iz tog perioda prikazan je u ostvarenju Arona Sorkina na umetnički zavidan i verodostojan način. Među njima i bitnički pesnik, Alen Ginzberg.

Suđenje čikaškoj sedmorici donosi napetih 130 minuta sjajnog zapleta i usijanih dramskih momenata. Film je zbog Kovida-19 dozirano pušten 25. septembra 2020. u odabrane bioskope, a prava za digitalnu eksploataciju su prodata Netflixu. Na 78. dodeli Zlatnih globusa film je osvojio nagradu za najbolji scenario. U trci za Oskara ima 6 nominacija, među njima i one za najbolji film i najboljeg sporednog glumca (Saša Baron Koen).

Avatar

Goran Jovanović

Dodaj komentar

Kliknite ovde da biste komentarisali

Vaš komentar

Send this to a friend