Muzika

Politika i poetika albuma „Folklor“ Tejlor Svift

Tejlor Svift, koja je sa svojih 29 nagrada oborila rekord Majkla Džeksona, je sve donedavno ostajala politički nema i neutralna. Više ne.
Youtube screenshot

O Tejlor Svift, tridesetogodišnjakinji koja je prošle godine (tada sa davdeset i devet godina) proglašena za umetnicu decenije (oborivši time i rekord Majkla Džeksona od 24 sa svojih 29 nagrada) u domaćoj javnosti je malo pisano. Izuzimajući sporadične tinejdž, tablodine ili modne reportaže u kontekstu selebriti novinarstva, Tejlorina umetnička produkcija je izuzeta bilo kakvog vrednovanja i analize, piše portal Vitraž.

U državi čija kultura je ogrezla s jedne strane u vulgarnoj estradizaciji, a sa druge u kulturnom elitizmu kao odgovoru na istu (a Tejlor je proizvod oba ta sveta istovremeno u kontekstu američke kulture) Tejlor Svift nije bila tema muzičkih kritičara i kulturologa. Uzimajući u obzir da je umetnica karijeru započela u žanru kantrija koji ne rezonuje sa balkanskom odnosno srpskom sredinom, ni estradno a ni elitno, njeno odsustvo je donekle i razumljivo. S druge strane, ona se jeste našla na udaru domaćih feministkinja.

Na račun toga, da se ne pravimo da slon u sobi ne postoji: Tejlor Svift je bela, zapadna, cisrodna, heteroseksualna žena, gotovo na samom vrhu piramide društva neoliberalnog kapitala. Dakle, mrzeli bismo je samo malo više da je ona na vrhu piramide, odnosno da je beli, zapadni, cisrodni, heteroseksualni muškarac, ali tada joj (odnosno mu) ne bismo spočitavali uspeh i talenat (ili nedostatak istog).

To je vidljivo u kritikama njenog novog albuma, „Folklor“, urađenog u ko-produkciji sa Aronom Desnerom is benda The National. Uspeh albuma pa i sam album su pripisani isključivo njemu – muškarcu, muzičaru, umetniku sa velikim U. Tako smo zarobljeni u konstantnoj mržnji prema Tejlor Svift njenom (neispravnom) načinu bivanja ženom, njenom nebivanju feministkinjom, njenom bivanju ženom i najviše, mržnjom prema njenoj apolitičnosti.

Dok su druge bele umetnice njene generacije pokazale znake političkog života – Lana Del Rej kroz organizovano bacanje čini na Trampa, Majli Sajrus kroz tipičnu antitrampovsku histeriju a Britni Spirs kroz okretanje socijalističkim i marksističkim idejama, Tejlor Svift je sve donedavno ostajala politički nema i neutralna.

Ipak, „Folklor“ je (i to ne samo po imenu koje sugeriše istrajnost, otpor i tradiciju) Tejlorin do sada, iako indiskretan, poprilično deklarativan politički manifest, odnosno album „senzualnih politika“ o kojima peva u vodećem singlu albuma, „Cardigan“. Interesantan je izbor materijalne kulture zapada, odnosno kolonijalnog odevnog predmeta folklornog / urbanog kostima SAD – kardigana i Leviski – u istoimenoj numeri.

Nazvan po Džejmsu Brudenelu, 7. erlu od Kardigana, kardigan je ušao u upotrebu prevashodno na Britanskim ostrvima i Francuskoj u 18. i 19. veku kao vrsta ribarske i vojničke odeće, a potom popularizovan od strane Koko Šanel u 20. veku. Kardigan je integralni deo kulture koledža „ludih dvadesetih“ o kojima i to ne slučajno Tejlor peva u numeri „The One“.

Ceo tekst pročitajte na portalu vitraz.net

Dodaj komentar

Kliknite ovde da biste komentarisali

Vaš komentar

Send this to a friend