Film Kultura i zabava

Novi Džejms Bond u novembru 2020.

Džejms Bond nema vremena za umiranje. To je naziv novog, 25. po redu, Bondovog filma koji ove godine dolazi u bioskope. Međutim, tajni agent 007 je imao dovoljno vremena da premijeru planiranu za 2. april ipak odloži za 12. novembar.
depositphotos/360ber

Za razliku od fudbala, olimpijade ili bioskopa, klasici sa Bondom dostupni su čak i sada. Bond je više od superagenta u službi Njenog veličanstva – on je panevropski mit.

Kao i Evropa kakvu smo poznavali pre korone, Bond je rastao na ruševinama Drugog svetskog rata. Dvanaest romana u seriji o Bondu objavljeno je između 1953. i 1964. godine i svaki je odražavao iskustvo njihovog autora Jana Fleminga sa svetskim špijunskim obračunom u vreme Hladnog rata. Fleming je tada bio aktivan u britanskoj pomorskoj tajnoj službi i inspirisali su ga stvarni ljudi i operacije.

Tvorac Džemsa Bonda kasnije je bio blizak prijatelj sa šefom CIA, koji je bio proglašen velikim obožavateljem Bonda. Za magazin „Lajf“ izjavio je da je nekoliko puta tražio od odeljenja CIA za tehniku da napravi genijalne uređaje poput „Q“. Mislio je na odašiljač za praćenje koji je Bond prokrijumčario u prtljažniku zlikovca Goldfingera, ili otrovnu oštricu koju Rosa Kleb ispušta iz cipele u filmu „Iz Rusije s ljubavlju“.

Rodžer Mur na snimanju

Nemica Lote Lenija glumila je Rosu Kleb u filmu „Iz Rusije s ljubavlju“ 1963. godine, a Gerd Frebe, odnosno Aurik Goldfinger, već je iduće godine započeo malu tradiciju u filmovima o Bondu – tradiciju „loših momaka“ sa nemačkog govornog područja. Kristofer Valc kao večni negativac Ernst Stavro Blofeld trenutno oživljava tu tradiciju u filmovima „Spektra“ i „Nije vreme za umiranje“.

Ali pored njih tu su i filmski velikani poput Kurda Jirgensa u filmu „Špijun koji me voleo“ ili Klaus-Marije Brandauera – Maksimilijana Laga u „Nikad ne reci nikad“.

Celi filmski lik Blofelda sa karakterističnim ožiljkom preko desne polovine lica kreiran je po uzoru na austrijskog oficira SS Ota Skorženjija. Njegovo lice je decenijama bilo simbol apsolutnog zla. A to je u posleratnom periodu mogao biti samo nacista.

Za to je postojalo sasvim logično objašnjenje unutar svemira Džemsa Bonda: Agent je rođen početkom dvadesetih u nemačkoj Rurskoj oblasti, gde je njegov otac bio deo britanskih okupacionih sila nakon Prvog svetskog rata.

Tako barem piše u jedinoj „autorizovanoj biografiji“ autora Džona Pirsona iz 1973. godine. Džems je averziju prema Nemcima nasledio od oca – i ona se temelji na katastrofi 20. veka. „Zli Nemac“ bio je nepogrešiv odjek vremena nakon Drugog svetskog rata.

Međutim, Prvi i Drugi svetski rat su za Bonda samo nebitne pozadinske priče u odnosu na Hladni rat. Glavni sukob Bondovog svemira bio je međunarodni sistemski sukob Istoka i Zapada, komunizma i zapadne demokratije, piše Dojče vele.

Uvređenost Sovjetskog saveza

Uticaj Bondovih filmova u Hladnom ratu bio je ogroman. Oni su doveli i do zvaničnih političkih reakcija: Nakon filma „Iz Rusije s ljubavlju“, Sovjetski savez je bio toliko uvređen da ne samo da je zabranio sve filmove o Bondu do sredine sedamdesetih, već je izvršio i pritisak u mnogim zemljama da zabrane film u bioskopima.

I još nešto: Bond je u SSSR-u zvanično proglašen nepoželjnom osobom. Diplomatske sankcije za izmišljeni lik bile su zaista jedinstven događaj. Sasvim je jasno: Bond je na sve strane shvaćen ozbiljno i pronašao je svoje mesto u kulturnoj politici i Istoka i Zapada.

Špijunske naprave, trikovi, automobili, žene, zabave i spektakularne lokacije za snimanje filmova – mnogi gledaoci i danas uživaju u zabavnim momentima. Ono što je zaista važno su negativci i scenariji ispunjeni neizvesnošću. Oko toga se sve vrti.

Sam Bond menja nijanse i ima vrlo malo prostora za promene i igru. On će biti taj koji će uvek pobediti, uvek će biti Britanac i uvek muškarac. Producenti su to jasno dali do znanja u najnovijem filmu, „Nije vreme za umiranje“.

Evropski mit

Ali to ne važi za njegovog protivnika. Jer, negativac i njegovi planovi se uvek menjaju u skladu sa vremenom. Preko zlih Nemaca i Hladnog rata, zatim pretnje svetskom miru („Dijamanti su večni“, „Samo dvaput se živi“ ili „Operacija Svemir“), nuklearne terorističke grupe („Operacija Grom“), prvog rata u Afganistanu („Dah smrti“), krijumčara droge Centralne Amerike („Dozvola za ubistvo“), postsovjetskih krijumčara oružja („Zlatno oko“), sukoba oko resursa („Zrno utehe“), pa sve do terorizma i digitalnog masovnog nadzora („Spektra“).

Saga o Bondu odražava posebne pretnje koje su karakteristične za određeno vreme. A koliko je zbog toga jako uzbuđenje, govori i najava novog negativca Ramija Maleka, koji glumi Safina u „Nije vreme za umiranje“.

Mnoge zanimaju pitanja poput onih ko će sledeći glumiti Džejmsa Bonda, koje će zlo sada da preti, ali i o imidžu žena u filmovima. Gotovo je neverovatno koliko jedan izmišljeni lik može da pokrene debate.

Svako vreme i svako društveno pitanje želi da se odrazi u Bondu, a svaka zemlja i svaki grad žele da budu na platnu iza agenta 007 dok progoni zlikovce i doživljava avanture. Bond već je dugo zajednički evropski mit, rođen u Hladnom ratu.

IZVOR: B92

Boom93 Redakcija

Svojim odgovornim i profesionalnim radom redakcija Boom93 poštuje novinarske i profesionalne kodekse dajući svoj doprinos ostvarivanju javnog interesa u oblasti informisanja putem istinitog, nepristrasnog, pravovremenog i potpunog informisanja građana o svim važnim pitanjima značajnim za javnost. Stečeni kredibilitet se zasniva na objektivnosti, nezavisnoj uređivačkoj politici, odbrani javnog interesa, poštovanju novinarskih kodeksa i poverenju građana koje se gradi više od 28 godina.

Dodaj komentar

Kliknite ovde da biste komentarisali

Vaš komentar

Send this to a friend