FM Supermarket

Kako mladi mogu da steknu medijsku pismenost

U moru medijskog sadržaja nije uvek lako proceniti verodostojnost vesti koje se plasiraju. Danas svako može da ima ulogu medija, te je protok lažnih vesti sve veći. Ipak, tehnologija neće stati sa razvojem i informacija će biti sve više, tako da na medijskoj pismenosti treba raditi kod svih generacija. Koje prilike se pružaju mladima za učenje o medijskoj pismenosti i prepoznavanju lažnih vesti?

Uloga školskog sistema

Reformisan Plan i program nastave i učenja za gimnazije koji je donelo Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja 2018. godine obuhvata 6 izbornih predmeta za prvi i drugi razred, kao i 9 izbornih predmeta za treći i četvrti razred. Jedan od predmeta koji se nude učenicima prvog i drugog razreda jeste Jezik, mediji i kultura.

Cilj Predmeta je unapređivanje komunikacijskih veština, razvoj medijske kulture i usvajanje kulturnih obrazaca. Predviđeno je da časove Jezika, medija i kulture učenici imaju jednom nedeljno. Po završetku programa, učenici bi trebalo da kritički razmatraju pozitivan i negativan uticaj medija, shvate značaj i uticaj informacija i izvora, prepoznaju govor mržnje i manipulacije u medijima… Ipak, ova prilika pružena je samo učenicima gimnazija, i to tokom prva dva razreda. Učenici srednjih stručnih škola, kao i učenici trećeg i četvrtog razreda gimnazija, nemaju priliku da kroz čitav jedan školski predmet  prošire svoje znanje o medijima.

Jezik, mediji i kultura u Požarevačkoj gimnaziji

Osnove medijske pismenosti, uticaj društvenih mreža na pratioce, senzacionalizam u medijima, neke su od tema koje učenici Požarevačke gimnazije obrađuju na časovima Jezika, medija i kulture sa profesorkom Janom Jacić.

Neki učenici su osvešćeniji od drugih, ali većina je bar delimično upoznata sa pojmom medijske pismenosti. Ipak, čini mi se da ne postoji svest o tome koliko je medijska pismenost jedno široko polje podložno konstantnom istraživanju i ispitivanju. Nakon završetka dvogodišnjeg programa učenici su svakako daleko spretniji i veštiji u konzumaciji medijskih sadržaja nego pre samom činjenicom da su sada svesni da se informacije moraju proveriti prosto rečeno na više strana, tačnije iz više različitih izvora, navodi profesorka Jana.

Jana Jacić

Profesorka objašnjava da je nastavniku data velika sloboda po pitanju osmišljavanja časova ovog izbornog programa, što vidi kao prednost.  Svojim učenicima na raspolaganje stavlja materijale koji bi ih motivisali za dalje istraživanje na određenu temu, a potom sledi rad koji podrazumeva konsultacije, istraživanje, analizu i prezentovanje projekata. Prof. Jacić kaže da učenike najviše privlače teme medijske manipulacije i diskriminacije u medijima.

Zahvaljujući saradnji sa Centrom za razvoj lokalnih medija iz Požarevca imala sam priliku da se edukujem za trenera medijske pismenosti. Na moju veliku žalost, mnoge kolege koje predaju ovaj predmet nemaju takve prilike i volela bih kada bi Ministarstvo prosvete i Zavod za unapređivanje vaspitanja i obrazovanja u nekom budućem periodu spoznali potrebu nastavnika za dodatnim usavršavanjem u ovoj oblasti, dodaje sagovornica.

Učenici Požarevačke gimnazije koji pohađaju ovaj program su prisustvovali i predavanjima Radija Boom 93 o medijskoj pismenosti, medijskom okruženju, društvenim mrežama, govoru mržnje i lažnim vestima. Predavanja održavaju predstavnici Centra za razvoj lokalnih medija – Milorad Tadić, glavni i odgovorni urednik Radija Boom 93, kao i Marko Tadić, odgovoran za društvene mreže i portal Radija Boom 93.

Najupečatljiviji deo predavanja koji mi je ostao u sećanju jeste poređenje opcije osvežavanja novosti (refresh feed) na Instagramu sa ručicom slot mašine što aludira na njihovu povezanost u principu rada i potencijalne zavisnosti, navodi učenica trećeg razreda Požarevačke gimnazije, Milica Angelovski. Učenica dodaje da smatra da bi predmet Jezik, mediji i kultura trebalo da bude dostupan i u drugim školama različitih usmerenja jer je njoj pomogao da postane svesna prikrivene manipulacije u medijima.

Razotkrivanje dezinformacija kao uža specijalnost

Projekat portala Krik, Raskrikavanje, bavi se razotkrivanjem lažnih vesti i medijskih manipulacija. Raskrikavanje pomno prati sve što se plasira javnosti i bez dlake na jeziku iznosi zaključke o medijskim manipulacijama. Jedno od istraživanja ovog portala pokazalo je da u 2019. godini ima najmanje 945 lažnih vesti na naslovnicama četiri najtiražnija srpska tabloida.

Istinomer je još jedan medij koji se bavi ovom problematikom. Istinomer je medij koji se bavi proverom činjenica kroz ocenjivanje izjava javnih zvaničnika i političara, kao i kroz analize važnih društvenih i ekonomskih pitanja. Izjave se ocenjuju po kriterijumima istinitosti, doslednosti i ispunjenja obećanja, navodi se na zvaničnom sajtu.

Popularan je i FakeNews Tragač. Na njihovom zvaničnom sajtu je dostupna rang lista portala koji su aktivni u prenošenju dezinformacija, kao i vodič za borbu protiv lažnih vesti. Čitaoci mogu i sami portalu da prijave vest za koju smatraju da je lažna.

Udeo Lokal presa u opismenjavanju mladih

Lokal pres, Asocijacija lokalnih i nezavisnih medija, sredinom avgusta je organizovala četvrtu Letnju novinarsku školu za srednjoškolce u saradnji sa Dojče vele akademijom. Obuka je trajala od 13. do 17. avgusta. Održavala se preko platforme Zoom usled aktuelnih mera povodom pandemije virusa COVID-19, u cilju medijskog opismenjavanja mladih i radu na novinarskim veštinama.

Lokal pres sprovodi nekoliko programa Medijske pismenosti za srednjoškolce i studente i povezuje mlade sa lokalnim medijima. Trenutno se sprovodi Kampanja „ZA sadržaje za mlade“. Javno zagovaranje koje PU Lokal pres namerava da sprovede kao glavni cilj postavlja obavezu lokalne samouprave da deo sredstava, koje inače dodeljuju kroz konkurse za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja od javnog interesa, /linije 481 i 423/ izdvoje i usmere na projekte koji će kreirati sadržaje za mlade, a ne o mladima, tako što će uključiti mlade u kreiranje medijskih sadržaja, navodi se na sajtu.

BBC i klipovi o lažnim vestima

Na zvaničnom sajtu BBC-a na srpskom su objavljeni kratki edukativni klipovi sa ciljem da prošire svest o uticaju lažnih vesti i medijske manipulacije.

Svedoci smo ne samo pandemije virusa COVID-19, već i pandemije lažnih vesti. Analitičar dezinformacija Šajan Sardarizadeh je za BBC otkrio tri ključna saveta za prepoznavanje lažnih vesti u klipu. Dostupna je i klasifikacija sedam tipova ljudi koji prenose lažne vesti tokom pandemije korone.

Pandemija lažnih vesti se možda nikada neće okončati, ali ipak je publika ta koja bira sadržaje koje konzumira. Proverite pre nego što podelite! Izdvojite nekoliko dodatnih sekundi da procenite izvor, ili pročitajte ceo članak da biste bili sigurni da naslov zapravo odražava sadržinu članka i da je sajt pouzdan, poručuje Rene Diresta, istraživač širenja dezinformacija preko društvenih mreža, za Aspen Ideas.

Milica Mihajlović

Učenica sam društveno-jezičkog smera Požarevačke gimnazije. Volim da putujem, čitam i pišem, a najviše uživam u konferansijerstvu. Novinarstvo me je privuklo zbog svoje raznolikosti i mogućnosti da širim svest o značajnim društvenim temama. Oduvek sam zaljubljenik u društvene nauke, prema kojima sada gajim ljubav kao starija polaznica lingvistike Istraživačke stanice Petnica.

Dodaj komentar

Kliknite ovde da biste komentarisali

Vaš komentar

Send this to a friend