FM Supermarket

Letnji odmor na Kopaoniku u doba korone

Pandemija virusa COVID-19 već pet meseci remeti uobičajen način života. Leto se polako približava kraju, te se svi trude da odmor iskoriste koliko je moguće. Neki se, uprkos situaciji, odlučuju za odlazak u inostranstvo gde su granice otvorene. Ipak, većina nije spremna na rizik zbog svih uslova koje je potrebno ispuniti. Zato bi ova situacija mogla da bude i profitabilna za jedan broj ugostitelja u Srbiji.

Kopaonik, nekada poluprazan leti, jedna je od ovogodišnjih atrakcija usled aktuelnih okolnosti izazvanih Pandemijom Korona virusa.

Cene na Kopaoniku

Generalno se smatra da na Kopaonik treba poći sa punim džepovima i debelim novčanicima. Cene u prodavnicama su iste kao i u Braničevskom okrugu, ali se to ne može reći i za kafiće i restorane. Bilo da se radi o objektima u samom centru ili kraj ski staza, samo su cedevita i čaša mleka ispod 200 dinara. Nes kafa, čija se cena u Požarevcu kreće od 120 do 170 dinara, na Kopaoniku je 260. Čaj košta 215, limunada 250, a gazirani sokovi 255 dinara. Jela su za oko 150 dinara skuplja nego u Beogradu. Čini se da je ugostiteljima ova sezona i više nego isplativa. Ipak, da li možemo da ih krivimo za previsoke cene ako su objekti i dalje puni?

Pogled sa Žičare FOTO: Milica Mihajlović

Glavne atrakcije u centru Kopaonika leti su žičara, kartovi, bob na šinama i zipline. Karta za vožnju žičarom do Pančićevog vrha i nazad košta 350 dinara za odrasle i 300 za decu. Ostale aktivnosti se uglavnom naplaćuju po turi oko 300 dinara za decu i 500 za odrasle. Detaljniji opis aktivnosti i cenovnik se mogu naći na sajtu1.

Pakovanje kokica koje se u centru Požarevca naplaćuje 100 dinara, na Kopaoniku je duplo skuplje. Za one koji vole suvenire, cene magneta se kreću od 100 do 250 dinara.

Svest o koroni na Kopaoniku

Put do “Nebeskih stolica” FOTO: Milica Mihajlović

Radnica vile u kojoj smo bili smešteni je više puta spomenula da je ovo prvo leto koje im donosi ovolike prihode. Naglašava da je planina leti nezahvalna i da Kopaonik bez snega skoro nije bio ovako pun. Setila sam se njenih reči sledećeg dana kada sam se, izgorela u licu, pokrivala ćebetom. Bilo je zanimljivo i piti čaj u kratkim rukavima. Ipak, zbog ovih naizgled paradoksalnih situacija su pešačke ture bile prijatnije – između tipičnog leta i planinskog proleća.

Ugostitelji su se prilagodili situaciji i godišnjem dobu i iskoristili bašte svojih lokala. Svi ugostitelji nose maske i obezbeđena su dezinfekciona sredstva za svaki sto. Ipak, ni d od propisane distance između stolova, ali to nije slučaj samo na Kopaoniku. Turisti nose maske u prodavnicama, a retko ko i u redovima na otvorenom, kao što je red do žičare. Rade bazeni hotela. Jasno je da bi preventivne mere mogle da budu na višem nivou kako na Kopaoniku, tako i u celoj Srbiji. Zemlje u kojima je preventiva na visokom nivou imaju i dobro razvijenu kontrolu stanovništva, za razliku od nas.

Vožnja žičarom do Pančićevog vrha

Red za žičaru FOTO: Milica Mihajlović

Moja porodica i ja ne skijamo, tako da ne znam kakav je doživljaj vožnje žičarom dok se beli sneg sa planinskih vrhova. Svakako smatram da ovo treba iskusiti i leti.

Nakon kupovanja ulaznica i čekanja u podugačkom redu, zauzeli smo svoju klupu. Organizacija vožnji je odlična, a same vožnje su i više nego bezbedne. Mislim da je tempo vožnje savršen. Imali smo dovoljno vremena da pažljivo posmatramo zadivljujuće pejzaže i fotografišemo. Obezbeđena je i strana muzika. Atmosfera tokom vožnje je opuštajuća. Turisti mašu jedni drugima i ni jedan izraz lica nije nezadovoljan.

Ruševina na Pančićevom vrhu FOTO: Milica Mihajlović

Mislim da je trebalo više obratiti pažnju na Pančićev vrh kao najviši i najpoznatiji. Kada sam sišla sa žičare, zadivio me je pogled koji Pančićev vrh pruža, ali i razočarao njegov nedovoljno iskorišćen kapacitet. Lično mi je pokvario utisak objekat koji je godinama u fazi rušenja. Mislim da Pančićev vrh svakako ne bi trebalo urbanizovati izgradnjom nekog kafića ili restorana, ali klupe definitivno ne bi bile na odmet.

Semeteško jezero

Put do Semeteškog jezera turistima zadaje najviše glavobolja. Navigacija pokazuje da se treba isključiti sa glavnog puta i ići desno neasfaltiranim putem, ali to nije slučaj. Taj put je često krivac za dodatne troškove mnogih, pošto je, po rečima brojnih vozača koje smo sreli, jako nezgodan za vožnju. Zato ipak ne treba slušati navigaciju u ovom slučaju, već isključivo pratiti znakove.

Semetesko jezero FOTO: Milica Mihajlović

Semeteško jezero nalazi se na petnaestak kilometara od Raške, u selu Semeteš. Poznato je po plutajućim ostrvima, koja boravak čine još zanimljivijim. Mislim da je grehota što nema nekog turističkog vodiča ili makar plakata koji bi skrenuo pažnju na sve zanimljive pojedinosti ovog mesta. Internet je trenutno jedini izvor informacija, a uvek je bolje povezati priču sa prizorom.

Jezero je zanimljiv spoj prirode i ugostiteljstva, iako nije toliko veliko. Neguje se zelenilo, a patke, guske i psi slobodno šetaju. Svi turisti koriste mostić za fotografisanje. Etno kafana se nalazi duž čitave obale. Čini se da broj radnika nije srazmeran kapacitetu kafane, ali to ne šteti kvalitetu usluge. Konobari preporučuju izvrsnu jagnjetinu, čiji kilogram košta 1.700 dinara. Cene su znatno razumnije nego na samom Kopaoniku. Viski na Semeteškom jezeru košta koliko i kafa u prosečnom kafiću na Kopaoniku.

Kopaonik je dokaz da planina može da se urbanizuje tako da se ne unište čari prirode. Brojni kafići, restorani i turističke atrakcije nisu iskorenili ono što je priroda pružila. Fokus urbanizacije je u centru Kopaonika. Pešačke staze se održavaju, a u pripremi su i nove ski staze. Nebeske stolice, Mali Karaman, Jošanička Banja, još neke su od destinacija koje treba posetiti. Ko kaže da je odlazak na planinu rezervisan samo za zimu?

Milica Mihajlović

Učenica sam društveno-jezičkog smera Požarevačke gimnazije. Volim da putujem, čitam i pišem, a najviše uživam u konferansijerstvu. Novinarstvo me je privuklo zbog svoje raznolikosti i mogućnosti da širim svest o značajnim društvenim temama. Oduvek sam zaljubljenik u društvene nauke, prema kojima sada gajim ljubav kao starija polaznica lingvistike Istraživačke stanice Petnica.

1 Komentar

Kliknite ovde da biste komentarisali

Vaš komentar

  • Pančićev vrh je zatvoren za turiste, Vojska je na njemu, vrh žićare na koji turisti izlaze a koji je ispod Pančića je Suvo Rudište nadmorske visine 1976m.Pančić je na 2017.Inače doživljaj je svakako jedinstven

%d bloggers like this: