FM Supermarket

Praznici loše utiču na životnu sredinu

Foto: Sanja Đorđević
U konzumerskom društvu poput drušva Sjedinjenih Američkih Država, za vreme novogodišnjih praznika baci se čak za četvrtinu više otpada što je za milion tona više na nedeljnom nivou. To su uglavnom ukrasi, odeća za jednu priliku, neželjeni pokloni i ambalaža. U Srbiji su brojevi značajno manji, ali svest o životnoj sredini je na niskom nivou.

Požarevac je 2016. godine imao inicijativu da se predmeti koji ukrašavaju grad naprave od recikliranog materijala. I posle niza godina ukrašavačkih fijaska, mašta i kreativnost požarevačkih mališana učinili su da se ovaj grad te godine razlikuje od drugih.

Plastika

Naša sugrađanka, Jovana Jovanović, iako ekološki svesna, o zaštiti životne sredine ne razmišlja mnogo za vreme praznika.

„Pa ja od ukrašavanja samo okitim jelku, nisam razmišljala kakve to veze ima sa ekologijom. Jednu plastičnu jelku ukrašavam svake godine. Nekoliko godina nisam kupovala plastične ukrase. Ponekad napravim neke pahuljice od papira i to je to“, navodi ona.

Jovana Jovanović

Plastici treba od 500 do 1000 godina da se razloži, odnosno da se pretvori u mikroplastiku. Evropska unija od ove godine zabranjuje plastiku za jednokratnu upotrebu kao što su plastične čaše, tanjiri, escajg, slamčice, štapići za uši itd.

Mi smo od svega samo krenuli da naplaćujemo plastične kese, ali svakako možemo nešto uraditi na mikronivou. Što se tiče ukrasa, plastični se mogu zameniti onim koje napravite sami kao što su jestivi ukrasi u vidu medenjaka različitih boja i oblika.U kategoriju polako nestajućih spadaju i kupovni slatkiši. Prirodni resursi poput šišarke, po kojeg opalog lista ili grančice, mogu takođe popraviti dizajn.Praznične čarolije u vidu poklona, mogu umesto plastični džak, biti spakovane u višekratne ukrasne papirne kese, koje neće odmah završiti u smeću već će u nekom trenutku nastaviti kruženje po drugim slavljima.

Potrošnja električne energije

Nikola Dimitrijević vodi računa o životnoj sredini tokom cele godine. Ukrašavanje ga ne zanima preterano ali mu ipak predstavlja brigu.

„Ne računajući način na koji se moja kuća greje, uvek gledam da vodim računa maksimalno. Moji uglavnom imaju plastičnu jelku, mada i ove sijalice dodatno troše kada rade, kolko god su štedljive“, objašnjava Dimitrijević.

Potrošnja električne energije povećava se zimi zbog kraće obdanice i grejanja na struju. Naša električna energija, oko 70%, potiče iz sagorevanja uglja pa trošenje struje utiče na to kakav vazduh dišemo. U Strategiji razvoja energetike Republike Srbije do 2025. godine planirano je povećanje obnovljivih izvora energije i smanjenje emisije ugljen-dioksida. Do tada, možemo da svoje domove ukrašavamo ekološkim LED lampicama, da isključujemo lampcie dok spavamo ili da ih ne kupujemo uopšte.

Nikola Dimitrijević

Svetlosno zagađenje vrsta je negativnog uticaja čoveka na životnu sredinu o kojoj se slabije govori. Ipak, osim što loše utiče na rad astronoma, predstavlja rasipanje električne energije, ono utiče i na život kako biljnog i životinjskog sveta naviknut na ciklus dana i noći, tako i život čoveka kome prezasićenost svetlom utiče na spavanje.

Seča šuma

U Srbiji se godišnje planski iseče oko 3,2 miliona kubika drva, od kojih je oko 1,2 miliona kubika iz šuma Istočne i Južne Srbije. S druge strane, bespravno, neplanski iz naših šuma godišnje nestane oko 22 000 kubika drva. Zima, osim seče za ogrev, šumi pretnju predstavljaju i običaji. U Srbiji se tokom godine legalno poseče oko 420 000 kubika zimzelenog drveća od kojih je 79 000 kubika iz Istočne i Južne Srbije. Jedan deo završi na pijacama kao jelka za jednokratnu upotrebu. Jedno od rešenja jeste jelka sa busenom. Kao takva, ona se može vratiti u prirodu ili ulepšati dvorište. Ne tako zelena „zelena“ alternativa može da bude i plastična jelka koja bi se koristila višegodišnje.

U Srbiji pak postoji drugi problem – velika seča mladog drveća hrasta. Kako se protiv običaja ne može i ne mora, dobra praksa bila bi sadnja nešto više nego što posečemo, kako bi i sledeće godine mogli da praktikujemo običaje, ali i da imamo čistiji vazduh. Godišnje se u Srbiji legalno poseče oko 2,8 miliona kubika listopadnog drveća od kojih je oko 1,1 milion kubika iz šuma istoka i juga Srbije.

Buka

Iako su ovi praznici, iz opravdanih razloga, ostali bez javnih slavlja, pirotehnika je i dalje narušava mir urbanih sredina. Osim što može fizički da povredi ljude, velika izloženost pucanju može da dovede i do psihičke rastrojenosti. Najugroženiji su svakako psi i mačke čiji je sluh mnogo osetljiviji. Pirotehnika na životinje utiče mnogo intenzivnije i može da dovede i do smrti ljubimaca.

Višak hrane

Izobilje praznične trpeze još jedan je od sinonima za praznike. Sprema se toliko hrane da je fizički nemoguće pojesti. Delom hrane počasti se koji kućni ljubimac, ostatak se jede i nekoliko dana kasnije ali je neminovno da će se deo hrane pokvariti. Ono što možemo da uradimo kako bi poštedeli životnu sredinu ali svoj džep, jeste da planiramo količinu hrane u odnosu na prošlu godinu, uzimamo hranu koja duže traje, i višak hrane poklonimo nekom drugom.

Na kraju, ono što zaista krasi naše domove za praznike jesu osmesi, porodična toplina, dobro raspoloženje i naravno, ruska salata.

Autor teksta: Sanja Đorđević

Avatar

Boom93 Redakcija

Svojim odgovornim i profesionalnim radom redakcija Boom93 poštuje novinarske i profesionalne kodekse dajući svoj doprinos ostvarivanju javnog interesa u oblasti informisanja putem istinitog, nepristrasnog, pravovremenog i potpunog informisanja građana o svim važnim pitanjima značajnim za javnost. Stečeni kredibilitet se zasniva na objektivnosti, nezavisnoj uređivačkoj politici, odbrani javnog interesa, poštovanju novinarskih kodeksa i poverenju građana koje se gradi više od 28 godina.

Dodaj komentar

Kliknite ovde da biste komentarisali

Vaš komentar

Send this to a friend