FM Supermarket Mladi

Značaj obrazovanja – Studentska razmena u vreme pandemije

Programi mobilnosti studenata su još uvek aktivni, iako je realizacija samih razmena u ovim uslovima dosta teža. Većina studenata koja je prošla konkurs za ovogodišnji zimski semestar uspela je da otputuje tokom septembra i započne mobilnost na univerzitetima u inostranstvu. Studenti se sada teže odlučuju da uopšte konkurišu za razmenu jer je situacija nesigurna.
Pixabay/Ilustracija

Jedna od hrabrijih studenata,  Irena Čučković  iz Golupca,  za razmenu se prijavila prošle godine, pre nego što je bilo izgleda da će koronavirus stići i do nas, ali je informaciju da će ipak otići u susednu Hrtvatsku, dobila u poslednjem trenutku.

Irena Čučković

„Početkom septembra sam dobila zvaničnu informaciju od Sveučilišta u Zadru da će se razmena, uprkos epidemiji, dogoditi, kao i da će nastava biti realizovana uživo. Zapravo, moj odlazak je najviše i zavisio od toga kako će biti realizovana nastava (uživo ili onlajn), jer ne bih mogla dobiti stipendiju ukoliko bi ceo program bio realizovan putem interneta“ kaže Irena i dodaje da je za njen odlazak bio presudan negativna tekst na coronavirus.

U sličnom „sosu“ bila je i Iva Gajić iz Jagodine koja se trenutno nalazi u Kortrijku, Belgiji koja je takođe morala da se testira, ali i da bude u karantinu dve nedelje. To je bila još jedna u nizu prepreka koju studenti predhodnih godina nisu morali da „preskaču“.

Iva Gajić

„Pre toga je malo teže bilo dobiti vizu, ali to je zato što ambasada nije ni radila zbog korone, tako da sam vizu dobila knap pred dolazak,“ navodi Iva i napominje da joj je karantin teško pao, jer je u novom gradu,  koji je htela da istraži. „Dobra stvar je što živim u domu tako da sam se svakako družila sa ljudima koji su takođe bili u karantinu“, dodaje ona.

Procedura prilikom odlaska, osim PCR testa koji je, kako bi izbegli obaveznu samoizolaciju, Irena morala da uradi, izgledala je isto kao i da nema pandemije. „Nakon dolaska u Hrvatsku, trebalo je da rešim neku dokumentaciju u vezi sa mojim pohađanjem nastave, kao i da prijavim svoj boravak u policijskoj stanici,“ nabraja ona.

Uslovi konkursa se, osim negativnog testa i izolacije, nisu menjali. Većina dokumentacije je ista bez obzira koji je program u pitanju – biografija, motivaciono pismo, pisma preporuke, ugovor o učenju, uverenja o položenim ispitima itd, a ocena prijave donosi se na osnovu opšteg uspeha, motivacije studenta, vannastavnih aktivnosti, dodatnih nagrada i priznjanja, poznavanja stranog jezika, i predmeta koje će student slušati tokom boravka u inostranstvu, objašnjava kooordinator Kancelarije za međunarodnu saradnju i projekte na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, Ljiljana Siriški.

Kako se odvija nastava?

Govoreći o izuzetno važnom aspektu mobilnosti, organizaciji nastave i učenja, istaživanje Programa aktivnosti Evropske Zajednice namenjen mobilnosti univerzitetskih studenata  (Erazmus) sprovedeno krajem marta ove godine, pokazuje da tek 55% studenata iz Srbije kojima je mobilnost nastavljena, imalo je u potpunosti dostupne online kurseve. Samo u 7% slučajeva predavanja su se regularno nastavila. U 31% slučajeva nastava je samo delimično bila dostupna online, a neki kursevi su bili otkazani odnosno odloženi.

Na Univerzitetu Howest, kao i na većini drugih fakulteta, nastava se danas odvija putem interneta. Od 1. decembra brucoši će imati predavanja na fakultetu, a ostali će moći da odu u zgradu samo kada imaju praktične vežbe. Na Zadarskom univerzitetu nastava se ipak odvija i delom u užvio uz obavezno nošenje maski. Zbog distance za vreme sedenja u učionici, grupe su podeljene tako da studenti deo nastave ipak moraju da imaju i preko online platformi. Učionice se dezinfikuju posle svakog predavanja.

Mnogi studenti su u martu pretrpeli i znatne finansijske gubitke, a usled prekinute ili otkazane mobilnosti nisu bili sigurni da li će dobiti refundaciju nastalih troškova. Važno je napomenuti i da neki studenati nisu uopšte imali izbor i mogućnost povratka ukoliko nisu imali dovoljno finansijskih sredstava na raspolaganju kao što su na primer, otkazani letovi, ili cena prevoza koja je bila mnogo veća zbog krize.

Kako je većina zemalja i sada suočena sa pandemijom, studenti su morali da se prilagode uslovima studiranja i života u pojedinim zemljama, a sve u skladu sa merama koje važe u datoj državi ili na konkretnom univerzitetu. Međutim, bez obzira na trenutnu situaciju, konkursa za mobilnost ima. Sam odlazak na mobilnost dosta će zavisiti od razvoja epidemiološke situacije u narednim mesecima i mera koje budu na snazi tokom januara i februara kada se planira odlazak na razmenu.

Po odobravanju stipendija, student je u stalnom kontaktu sa partnerskim univerzitetom, te će na vreme dobiti sve bitne informacije. Osim programa Erazmus+, konkurs je bio otvoren i za program CEEPUS, a studentima su na raspolaganju i druge mogućnosti: letnje škole, stipendije Višegradskog fonda, istraživačke stipendije, objašnjava Ljiljana Siriški.

„Situacija na globalnom nivou je zaista teška. Svi aspekti života su otežani, pa se to odrazilo i na studenski život i razmenu studenata. Primetno je da se studenti sada teže odvaže da uopšte konkurišu za razmenu jer je situacija nesigurna, a i putovanje u drugu zemlju nosi određene rizike, pa je razumljivo da se studenti plaše. Važno je da svaki student proceni svoju trenutnu situaciju i odluči da li da se za razmenu prijavi,“ navodi Siriški i savetuje da studenti treba da prate informacije na sajtu Fakulteta i Univerziteta u vezi sa konkursima za mobilnost ako razmišljaju o razmeni.

Ipak, i pored sve neizvenosti i rizika Irena smatra da se za program mobilnosti ipak treba prijaviti jer je on sjajna prilika da dobije novo znanje ali i da se steknu novi prijatelji.

„Ne strahujem preterano ni od čega, iako se trudim da budem oprezna i ne izlažem se prevelikom riziku. Svakako verujem da će mi ova studentska razmena (iako u vreme pandemije) biti dragoceno životno iskustvo,“ zaključuje ona.

Autor: Sanja Đorđević

Projekat “Mladi su budućnost, a kakva im je sadašnjost”, podržava Ministarstvo kulture i informisanja, a čiji je deo i ovaj tekst, ima za cilj da analizira i predstavi položaj mladih u našem društvu, da ukaže na važnost i značaj učešća mladih u društveno-političkom životu, te pruži i podršku zapošljavanju i podsticanju preduzetništva kod mladih. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Avatar

Boom93 Redakcija

Svojim odgovornim i profesionalnim radom redakcija Boom93 poštuje novinarske i profesionalne kodekse dajući svoj doprinos ostvarivanju javnog interesa u oblasti informisanja putem istinitog, nepristrasnog, pravovremenog i potpunog informisanja građana o svim važnim pitanjima značajnim za javnost. Stečeni kredibilitet se zasniva na objektivnosti, nezavisnoj uređivačkoj politici, odbrani javnog interesa, poštovanju novinarskih kodeksa i poverenju građana koje se gradi više od 28 godina.

Dodaj komentar

Kliknite ovde da biste komentarisali

Vaš komentar

Send this to a friend