Ka Evropi

Srbija i EU: Šta pregovaramo o ribarstvu i finansijama

Otvaranjem dva nova, Srbija je otvorila ukupno 14 poglavlja u procesu pridruživanja Evropskoj uniji. Šta novo donose i šta menjaju Poglavlje 33 o finansijskim i budžetskim odredbama i Poglavlje 13 o ribarstvu, otvorena na Međuvladinoj konferenciji Evropske unije u Luksemburgu u junu mesecu.

Srbija ide ka Evropskoj uniji, otvorivši pre dva meseca dva nova poglavlja u pregovorima sa EU. Reč je o poglavljima 13 i 33 – odnosno finansijske i budžetske odredbe i ribarstvo.   

Šta praktićno običnim građanima donosi otvaranje poglavlja 33?

Poglavlje 33 o finansijskim i budžetskim odredbama  obuhvata pravila o vlastitim sredstvima koja predstavljaju finansijske prihode budžeta EU. Svaka država kandidat za članicu Evropske unije usklađuje svoje finansijsko i budžetsko zakonodavstvo, ali i buduće pravo na korišćenje sredstava iz budžeta Unije i obavezu da uplaćuje u budžet tri osnovne vrste prihoda: tradicionalnih vlastitih sredstava, vlastitih sredstava po osnovi poreza na dodatnu vrednost (PDV) i vlastitih sredstava iz uplata država članica na temelju bruto nacionalnog dohotka (BND).

Svaka članica Evropske unije unapred se raduje sredstvima iz evropskog budžeta, ali se isto tako i sprema da u taj isti budžet – doprinosi. Preko tog poglavlja, Srbija treba da izgradi sistem za prikupljanje našeg doprinosa budžetu Evropske unije jer svaka država članica i dobija sredstva iz budžeta, ali ga i puni. To znači i da Srbija mora da izgradi procedure, da obuči ljude i način kontrole prebacivanja tih sredstava.

Poglavlje 13 – Ribarstvo

Iako poglavlje trineast najdetaljnije reguliše morski ribolov, ono se bavi i regulativom koja se onosi na slatkovodni ribolov. Zajednička politika ribarstva EU obuhvata pitanja iskorišćavanja i upravljanja ribljim bogatstvima, pitanja uređenja tržišta ribljim proizvodima, pitanja strukturne politike, nadzora i kontrole, kao i međunarodnu saradnju u ribarstvu.

 

Požarevac se nalazi između tri reke Dunava, Velike Morave i Mlave i jedan veliki broj građana se bavi ribarstvom, uzgojem ribe, ali i živi od ribarskih radnji, uvoza i izvoza ribe, pa je veoma važno istaći korist koju će imati građani Srbije od uređenja ove oblasti od kontrolu nelegalnog, neprijavljenog i neregulisanog ribolova do sertifikata o ulovu i podsticajima za unapređenje i očuvanje ribnjaka.

„Dobijamo šansu za kontrolu kvaliteta ribe na tržištu, da se smanji potreba za ribokrađom koja nama, rekreativnim ribolovcima, predstavlja veliki problem i videćemo kako će se ta evropska regulativa, koja deluje dobro na papiru, u praksi sprovoditi ovde kod nas, gde mi volimo da izvrdamo svako pravilo i zakone“ kaže Miloš Ratković, ribolovac iz Požarevca

Gde smo sada?

Da podsetimo, Srbija je do sada  otvorila:

  • poglavlje 32 – finansijski nadzor (decembar 2015)
  • poglavlje 35 – ostalo – u slučaju Srbije o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine (decembar 2015)
  • poglavlje 23 – pravosuđe i osnovna prava (jul 2016)
  • poglavlje 24 – pravda, sloboda i bezbednost (jul 2016)
  • poglavlje 5 – javne nabavke (decembar 2016)
  • poglavlje 25 – nauka i istraživanje (decembar 2016)
  • poglavlje 20 – preduzetništvo i industrijska politika (februar 2017)
  • poglavlje 26 – obrazovanje i kultura (februar 2017)
  • poglavlje 7 – pravo intelektualne svojine (jun 2017)
  • poglavlje 29 – carinska unija (jun 2017)
  • poglavlje 6 – pravo privrednih društava (decembar 2017)
  • poglavlje 30 – ekonomski odnosi sa inostranstvom (decembar 2017)
  • poglavlje 13 – ribarstvo (jun 2018)
  • poglavlje 33 – finansijska i budžetska pitanja (jun 2018)
  • poglavlje 17 – monetarna i ekonomska politika (decembar 2018)
  • poglavnje 18 – statistika (decembar 2018)
  • 21. januar 2014. – U Briselu je održana prva međuvladina konferencija između Srbije i EU, čime je označen početak pristupnih pregovora na političkom nivou.

Poglavlja 25 i 26, koja se tiču nauke i istraživanja i obrazovanja i kulture, zatvorena su istog dana kada su i otvorena, što znači da Evropska komisija smatra da nema potrebe za bilo kakvim izmenama u domaćem zakonodavstvu. Da bi poglavlje bilo zatvoreno, Srbija mora da ispuni sve mere iz akcionih planova i zakonodavstvo prilagodi pravilima EU.

 

Značaj evropskih integracija za srpsko društvo nije dovoljno objašnjen građanima, a stiče se utisak da običan građanin nema dovoljno informacija šta članstvo u EU predstavlja, odnosno u kojoj meri usklađivanje zakona i regulativa doprinosi razvoju društva i kvalitetu života u Srbiji. Upravo  upoređivanje evropskih standarda sa svakodnevnim životnim situacijama građana Srbije je veoma važno i za našu lokalnu zajednicu.              

Tekst je nastao u okviru projekta „Ka Evropi – Požarevac i Evropski put Srbije“ portala Boom 93 koji je delom finansiran sredstvima budžeta Grada Požarevca u okviru projektnog sufinansiranja medijskih sadržaja od javnog interesa.Stavovi izneti u podržanom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Boom93 Redakcija

Svojim odgovornim i profesionalnim radom redakcija Boom93 poštuje novinarske i profesionalne kodekse dajući svoj doprinos ostvarivanju javnog interesa u oblasti informisanja putem istinitog, nepristrasnog, pravovremenog i potpunog informisanja građana o svim važnim pitanjima značajnim za javnost. Stečeni kredibilitet se zasniva na objektivnosti, nezavisnoj uređivačkoj politici, odbrani javnog interesa, poštovanju novinarskih kodeksa i poverenju građana koje se gradi više od 28 godina.

Dodaj komentar

Kliknite ovde da biste komentarisali

Vaš komentar

Send this to a friend