Ka Evropi

Žrtve trgovine ljudima žive među nama

Problem trgovine ljudima je u regionu Zapadnog Balkana prisutan od  kraja osamdesetih godina prošlog veka, a kao značajan problem bio je aktuelan tokom čitave decenije devedesetih.
ilustracija: Pixabay

Prema analizama nevladine organizacije Astra, Srbija u tom periodu postala u velikoj meri i zemlja porekla žrtava trgovine ljudima. Loša ekonomska situacija, iskazana kroz porast nezaposlenosti i siromaštva, i izmenjeni društveni odnosi koji su doveli do jačeg marginalizovanja žena, opšteg porasta nasilja, naročito nasilja u porodici, i feminizacije siromaštva, koji postaju značajni uzroci migracije, pre svega ženskog dela stanovništva. U potrazi za poslom u inostranstvu, žene prihvataju poslovne ponude ljudi iz svoje okoline ili se javljaju na oglase u kojima se nude poslovi konobarice, igračice, medicinske sestre, čuvanja dece i slično. Umesto na očekivanom poslu, veliki broj žena je završio u prinudnoj prostituciji, često čak i ne napuštajući region. Poslednjih godina se vrbovanje žrtava često vrši uz pomoć modernih tehnologija.

Srbija je zemlja porekla, tranzita i destinacije žrtava trgovine ljudima, uz porast interne trgovine ljudima, što je doprinelo boljoj vidljivosti domaćih državljanki i državljana među žrtvama, tj. činjenice da je Srbija i zemlja porekla žrtava trgovine ljudima. Od 2008. godine, interna trgovina ljudima, dakle unutar granica Srbije, čini oko polovine svih slučajeva trgovine ljudima u našoj zemlji.

Trgovina ljudima je nesporno rodni problem. Većinu žrtava trgovine ljudima u Srbiji čine žene i devojčice izložene seksualnoj eksploataciji, mada se beleži porast eksploatisanih osoba muškog pola. Osim seksualne i radne eksploatacije, prisutni su, mada u manjoj meri, i ostali oblici eksploatacije žrtava trgovine ljudima – prinudna prošnja, prinudni brak, prinuda na vršenje krivičnih dela, nelegalno usvojenje.

 

Grad Kragujevac je u nedavno bio domaćin skupa na kome su se okupili lokalni timovi za borbu protiv trgovine ljudima iz raznih delova Srbije.

Stručni skup je bio organizovan u okviru projekta „Od opasnosti do sigurnosti , unapređenje zaštite žrtava trgovine ljudima u Srbiji“, a prisustvovali su predstavnici iz 18 lokalnih samouprava iz Srbije. Sastanak je organizovan je uz podršku Kancelarije američkog Stejt deparmenta, Internacionalnog komiteta za Balkan i Udruženja građana „Atina“ koje se bavi borbom protiv trgovine ljudima i svih oblika nasilja.

U fokusu stastanka bila je podrška razvijanju kapaciteta na lokalu za borbu protiv trgovine ljudima, rekla je  Gordana Damnjanović, član gradskog veća za zdravstvenu i socijalnu zaštitu u Kragujevcu.

„Imaćemo institucionalnu podršku, edukacije i saznanja kako da radimo na primarnoj prevenciji. Dobićemo saznanja za dečju pornografiju, trgovinu decom, za prinudne brakove, za rad i radno pravo, odlazak naših mladih u inostranstvo, ali i za jednu veoma osetljivu kategoriju, a to su mlade žene, starosti od 11 do 26 godina za koje je nedavno izneta informacija da je 76 žrtava trgovine ljudima bilo u našoj zemlji tokom prethodne godine. To su naizgled mali, ali zabrinjavajući podaci. Brojevi ne govore sami za sebe. Svaka žrtva trgovine ljudima je atak na ljudski život i dostojanstvo. Trgovina ljudima je nakon oružja i drugih kriminalnih radnji na trećem mestu po opasnosti i profitu.“

Mitar Đurašković foto: U.U.

Vlada je u julu ove godine usvojila akcioni plan za sprovođenje Strategije prevencije i suzbijanja trgovine ljudima, posebno ženama i decom i zaštite žrtava za 2019. i 2020. godinu, a prva aktivnost je podrška lokalnim timovima za borbu protiv trgovine ljudima, naveo je na ovom skupu koordinator u Savetu Vlade Srbije za borbu protiv trgovine ljudima, Mitar Đurašković koji je istakao da je u narednom periodu potrebno poboljšati identifikaciju žrtava trgovine ljudima.

„Savet za borbu protiv trgovine ljudima je u januaru usvojio standardno-operativne procedure. Pozvao je profesionalce i sve druge aktere koji nisu iz državnih ustanova i organa, kao što su univerziteti, hoteli, transportna preduzeća, da primenjuju te procedure jer je potrebno da poboljšamo identifikaciju i prepoznavanje žrtava trgovine ljudima. Ove godine je u postupcima identifikcije prepoznato oko 30 žrtava. Ono što su proračuni UN-a je da postoji znatno veći broj žrtava. Zato je zadatak svih nas da na lokalu, gde se odvija trgovina ljudima, poboljšamo tu identifikaciju“.

Đurašković je istakao i da su u pripremi međudržavni sporazumi za borbu protiv trgovine ljudima sa zemljama u regionu, ali i sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima.

Zamenik šefa misije ambasade SAD u Srbiji, Gabrijel Eskobar istakao je da borba protiv trgovine ljudima obavezuje mnoge države da se bave ovim veoma važnim problemom sa kojim se susreće ceo svet. On je rekao i da Srbija  ima puno izazova kada su u pitanju migracije naroda i zbog toga je jako važno partnerstvo sa međunarodnom zajednicom.

„Mislim da je najvažnije da lokalne zajednice i republička vlada imaju političku volju da se bave rešavanjem ovog problema. Politička volja postoji, ali su problem resursi da se stane na put ovoj pojavi preko koje se godišnje u svetu ostvaruje profit od 150 milijardi dolara. Govorimo u nedostatku resursa kada je u pitanju polje obrazovanja. Moramo da imamo javne radnike, policiju, tužilaštvo, sudove koji moraju da budu edukovani o ovom problemu. Neophodna je zaštita za žrtve. Treća vrlo važna stvar je krivično gonjenje ljudi koji se time bave.“

foto: U.U.

Trgovina ljudima predstavlja globalni problem koji je prepoznat i sankcionisan kao krivično delo u mnogim zemljama uključujući i Srbiju. Na međunarodnom nivou postoji nekoliko dokumenata koja definišu osnovne aspekte trgovine ljudima a posebno Palermo protokol i Konvencija Saveta Evrope, koje je ratifikovala i Republika Srbija. U poslednjem izveštaju Ministarstva spoljnih poslova SAD, Srbija je označena kao zemlja tranzita i odredišta za muškarce, žene i decu žrtve trgovine ljudima, rekao je Štefan Lehmajer, zamenik regionalnog direktora za Evropu International Rescue Committija IRC i dodao da je u istom izveštaju navedeno i poboljšanje sistemskog odgovora na problem trgovine ljudima, ali da se zemlja i dalje susreće sa brojnim izazovima na koje treba adekvatno odgovoriti. Situaciju komplikuje činjenica da je preko milion izbeglica i migranata prošlo kroz Srbiju od 2015. godine do danas, tako da i dalje postoji potreba za daljim unapređenjem identifikacije, zaštite i podrške žrtvama trgovine ljudima, kazao je Lehmajer.

„Kada govorimo o izvorima informacija vezanih za trgovinu ljudima, jedan od najverodostojnih izveštaja je izveštaj Stejt Dipartmenta u kome vidimo da Srbija čini izvanredne napore u unapređenju i jačanju sistema za sprečavanje trgovine ljudima. Državne insititucije i nevladin sektor sarađuju, što ne viđamo u svim državama sveta, a vrlo je važno da se ovi zajednički napori nastave, što se odnosi i na jačanje sistema prepoznavanja, prevencije i zaštite žrtava. Na ovom polju nama iz IRC-a je važno da nastavimo saradnju sa Vladom Srbije, ne samo na zaštiti domicijalnog stanovništva već i migranata.“  

On je objasnio zašto je važno borbu protiv trgovine ljudima spustiti na lokalni nivo, a razlog je pre svega u tome što je na državnom nivou neuporedivo teže primetiti  žrtve trgovine ljudima. U lokalnim zajednicama se one lakše uočavaju, poznata su mesta gde se potencijalne žrtve, bilo da je to lokalno stanovništvo ili migranti nalaze, zbog čega je neophodno unaprediti sistem na lokalnom nivou koji mora da postane visoko profesionalan i efikasan.

Kako kaže direktorka Centra za socijalni rad u Požarevcu, Tatjana Rajić, najveći izazov u ovoj oblasti je rana identifikacija potencijalnih žrtava trgovine ljudima.

„To se odnosi na nedostatak instrumenata i ljudskih resursa, da bi mogli na vreme, u tom jednom konglomeratu potencijalnih žrtava, uspemo da na vreme prepoznamo da je neko u mogućnosti da uđe u lanac trgovine. Ostali set usluga koje mi možemo da pružimo, kao što je psihosocijalna ili pravna podrške je na jednom zadovoljavajućem nivou. Vrlo je važna promena svesti, kako među kolegama koje se nalaze u pravosudnim institucijama, tako i u drugim institucijama koje dotiče ovaj problem, o tome šta je trgovina ljudima i na koji način je ovaj kriminalni akt, u stvari drugačiji od nekih srugih kriminalnih akata i koliko ugrožava osnovna ljudska prava.“  

Najveći problemi u zaštiti potencijalnih žrtava je u postupcima koji se vode, a potrebno je predvideti dugoročnije mere podrške ljudima kako bi bili osnaženi, smatra Rajić.

„ Sami postupci koji se vode, njihova dužina, promena člana zakona na osnovu koga se gone počinioci, odnosno ublažavanje onoga što se realno desilo. Postoji i problem vezan za zaštitu koji se tiče neke dugoročnije materijalne pomoći. Mi na nivou lokalne zajednice u Gradu Požarevcu imamo mogućnost da žrtvama trgovine ljudima opredeljujemo jednokratnu pomoć. Međutim, takva mogućnost nije prepoznata baš u svim lokalnim zajednicama. Naravno, ostaje i problem stambenog zbrinjavanja. Svakako te dugoročnije mere podrške bi trebalo da budu osnažene.“  

Žrtve trgovine ljudima u Srbiji teško stižu do pravde jer proces koji se povede pred sudovima traje u proseku dve godine i tri meseca, a čak polovina izrečenih kazni je u okviru zakonskog minimuma od tri do pet godina, pokazuje istraživanje nevladine organizacije Astra.

Još je porazniji podatak da je od 14 oštećenih, skoro polovina, odnosno šest bilo maloletno, a njihova privatnost u sudskom postupku nije adekvatno zaštićena.

Uprkos, značajnom unapređenju pravnog, strateškog i institucionalnog okvira u ovoj oblasti, žrtve i dalje imaju ozbiljne prepreke u ostvarivanju zaštite i poštovanja prava pred sudom, a u skladu s najvažnijim međunarodnim dokumentima koje je Srbija ratifikovala, navode u Astri i dodaju da stanje nije značajno promenjeno u odnosu na prethodne godine.

 

Grad Požarevac je krajem 2017.godine doneo odluku o formiranju tima za zaštitu žrtava trgovine ljudima.

Tatjana Rajić kaže da je Požarevac, kao i Srbija istovremeno polazište trgovine ljudima, tranzit i konačna destinacija.

Lidija Milanović rukovodilac službe za koordinaciju zaštite trgovine ljudima u republička ustanovi socijalne zaštite – Centru za zaštitu trgovine ljudima upozorava da su žrtve trgovine ljudima  uglavnom građani Srbije, da su to ljudi koji žive u našem okruženju, da su trgovci njihovi poznanici, rođaci i prijatelji. Zbog svega toga, vrlo je važno borbu protiv trgovine ljudima spustiti na lokalni nivo.

Žrtve trgovine ljudima ne žive u nekom virtuelnom svetu. Trgovci ljudima ih nalaze u mestima gde žive i tu ih vrbuju i prevoze na mesto gde će biti eksploatisane. Lokalna zajednica u kojoj potencijalne žrtve žive bi trebalo da bude svesna opasnosti trgovine ljudima. Naši podaci govore da su žrtve trgovine ljudima u našoj zemlji pre svega građani Srbije, a trgovci ljudima uglavnom njihovi poznanici, rođaci i prijatelji. Imamo organizovani kriminal i organizovane kriminalne grupe, ali je veliki broj ljudi kojima trguju osobe iz njihovog okruženja radi sopstvene dobiti. Bilo bi dobro da se u lokalnoj zajednici razvije svest o tome koji su to rizici i kako se može prepoznati rizik od trgovine ljudima. Bilo bi dobro da lokalna samouprava, a onda i sve druge institucije na lokalu budu svesne na koji način se žrtvama trgovine može pomoći, na koje načine se može pomoći policiji, pravosuđu da procesuiraju učinioce, kao i organizacijama koje pružaju podršku da žrtva bude adekvatno zbrinuta.“

Veliki broj žrtava trgovine ljudima ostane neotkriven, a u  proseku je u svakoj zajednici 30 odsto građana u riziku da postane deo lanca trgovine ljudima, istakla je ona.

 

Ovaj sadržaj je nastao u okviru projekta „2025. Ka Evropi – kad ja tamo,a ono međutim“ radija Boom 93 koji je delom finansiran sredstvima Ministarstva kulture i informisanja u okviru projektnog sufinansiranja medijskih sadržaja za ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja. Stavovi izneti u podržanom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Boom93 Redakcija

Svojim odgovornim i profesionalnim radom redakcija Boom93 poštuje novinarske i profesionalne kodekse dajući svoj doprinos ostvarivanju javnog interesa u oblasti informisanja putem istinitog, nepristrasnog, pravovremenog i potpunog informisanja građana o svim važnim pitanjima značajnim za javnost. Stečeni kredibilitet se zasniva na objektivnosti, nezavisnoj uređivačkoj politici, odbrani javnog interesa, poštovanju novinarskih kodeksa i poverenju građana koje se gradi više od 28 godina.

Dodaj komentar

Kliknite ovde da biste komentarisali

Vaš komentar

Send this to a friend