Mladi

Koliko su mladi danas tolerantni i da li poštuju ljudska prava?

ilustracija/pixabay
Uvažavanje tuđih ideja, stavova i načina života, znači biti tolerantan, a biti tolerantan znači biti osvešten o različitosti u odnosu na nas same i prihvatiti to u svakodnevnom životu. Ali, na suprotnoj strani tolerancije su predrasude. Koliko su mladi danas zaista spremni da budu tolerantni i da poštuju različitosti i ljudska prava drugih građana?

Veliki problem za društvo predstavlja pre svega manjak tolerancije, ali i svaka vrsta diskriminacije. Brojna istraživanja ukazuju da su upravo mladi ti od kojih kreće poštovanje ljudskih prava, ali diskriminacija, međutim, mladi na ove probleme u društvu još uvek ne gledaju tako i većina ovu pojavu ne vidi kao problem.

Od mladih kreću promene. Od početka njihovog osnovnog obrazovanja, potrebno je pokazati im njihovu mogućnost da trenutno, a i u budućnosti mogu učiniti nešto po pitanju napretka društva, da je njihova uloga velika, i da kako odrastaju postaje sve veća. Kroz razne predmete i predavanje potrebno je provlačiti često teme koje se tiču tolerancije i nediskriminacije. U osnovnim i srednjim školama potrebno je više organizovati radionice i tribine na kojima bi sa mladima u većoj meri moglo da se razgovara o njihovim misljenjima, kao i nekim predlozima za bolje sutra, za bolje društvo.

Način na koji mladi odrastaju i u kakvom društvu se nalaze tokom svog odrastanja, ima veliki uticaj na njihov dalji razvoj, što se tiče njihovog mišljenja I društvenog delovanja. Skoro na svakom koraku nailazimo na neke vrste diskriminacije, kako rasne I verske, tako I na ne podržavanje drugačijeg stava i mišljenja. Da bi se ovi problem rešili, u obrazovni sistem potrebno je uneti određene promene, kojima bi se na što veći mogući način ukazalo, da je diskriminacijia nešto veoma loše, da sa njom nema društvenog napretka, kao I da smo svi jednaki ma koje god vere, rase, pola ili mišljenja bili. Diskriminacija kod mladih počinje da se razvija još u ranom detinjstvu, a osnov za to je nepravilno vaspitanje. Dalje taj način vaspitanja samo ide u krug. Trebalo bi pokazati roditeljima I mladima, da je diskriminacija jedan vid nazadovanja društva, kao I da se druga deca ni po čemu ne razlikuju od njihovog deteta. Drugi problem, koji kod nas nastavlja da se razvija je loše informisano društvo mladih.

Maja Marić, rukovodilac Udruženja mladih Urban Stream u Požarevcu kaže da,mladi sa kojima radi zaista imaju svoj stav koga ne žele da se odreknu i ne žele da padnu pod neki uticaj vršnjaka, ali joj se čini mi da je opet velika većina mladih drugačija, više povodljiva i više im je stalo do mišljenja vršnjaka nego do sopstvenog ličnog stava.

„I to je nešto što je opet kulturološki na globalnom nivou. Što mora da se menja strikturno. Da se postave obrasci i u školama i u društvu, u porodic, ali i medijima da se promeni. Da istaknemo to koliko je važno da mlada osoba bude karakterno kvalitetna prema svojim ličnim osobinama, nego da se uklopi u masu. Taj lični pečat mlade osobe je mnogo bitniji nego da se ona utopi u masu. MI moramo kao društvo da se menjamo, da bi mladi mogli da usvoje i da bi se time vodili, a ne nekim drugim obrascima i modelima“, kaže Marić.

Ona dodaje da je pred onima koji rade sa mladima veliki izazov, naročito kada se rade obuke za decu i mlade, a koje se tiču komunikacije, konflikata i diskriminacije.

„Neke tradicionalne odlike i tradiciju koja je usvojena iz porodice, neka uverenja koja postoje globalno u našem društvu, su već oblikovala njihovo mišljenje i kada mi želimo da prosto pružimo još jednu perspektivu drugačiju u smislu ravnopravnosti i poštovanja ljudskih prava mi uopšte ne izlazimo iz tih okvira to je nešto što garantuje ustav i što svaki građanin zaslužuje u našoj zemlji da bude poštovan. Jako je teško menjati mišljenja mladih i uticati na njihovo mišljenje, ako ona imaju temelja u višegodišnjem razmišljanju i to zaisi od svih faktora koji utiču na tu mladu osobu i porodice i okoline, ali i škole i tradicija naročito sredine u kojoj odrasta. I kada sakupimo celokupni uticaj dobijamo stav te mlade osobe ili deteta“, navodi ona.

Međutim, kako navodi da biste uopšte promenili nečiji stav ili mišljenje potrebno je jako puno rada i truda, potrebno je da im se ukaže na mnoge činjenice.

„Mi kao omladinski sektor imamo ulogu da pružimo mladima što više informacija da bi oni doneli informisanu odluku, da to ne bude neka odluka bazirana na predrasudama i stereotipu. Da pružimo i mogućnost informacije za učenje kako bi oni samostalno stigli do drugačijeg mišljenja. Zavisi i toliko od toga koliko je neka mlada osoba spremna da radi na promeni svog mišljenja, ali svaka promena na bolje je bitna“, zaključuje Marić.

Prema istraživanju SeConS grupe za razvojnu inicijativu iz 2016. godine,  pokazalo je da mladi u Srbiji i regionu, uzrasta od 16 do 29 godina, imaju visok nivo tolerancije na nasilje, a istovremeno pokazuju netrpeljivost prema svima koji su različiti. Najviše ih muče egzistencijalni problemi, ali ipak su optimisti u pogledu toga da će se prilike u zemlji promeniti.

SeConS grupa za razvojnu inicijativu sprovela je istraživanje o tome kako žive, u šta veruju i čemu se nadaju mladi u Srbiji.

Profesorka Smiljka Tomanović upozorava da je registrovan veliki konzervitivizam mladih i visok stepen netolereancije prema svima koji su različiti. Tako je, ističe, u svim zemljama regiona, izuzev Slovenije. Mladi, prema rečima Tomanović, imaju visoku religijsku identifikaciju koja nije praćena religijskom praksom, već je izjednačena sa etničkim identitetom – ako si Srbin, onda si pravoslavac, ako si Mađar, onda si katolik, ako si Bošnjak, onda si musliman…

Tomanović dodaje da ti podaci ukazuju na jednu vrstu identitetskog zatvaranja mladih u regionu.

Kada je reč o materijalnom položaju mladih, Tomanović kaže da je njihov nivo nezaposlenosti nešto veći u odnosu na ostatak populacije. Ona ističe i da je primećeno visoko angažovanje mladih u poslovima koji su prekarni – rizični, najčešće pod ugovorom ili na crno, gde su mladi nezaštićeni, i često rade preko 40 ili 50 sati nedeljno.

Mladi su, kako kaže, orijentisani na rešavanje egzistencijalnih pitanja, suprotno zabludama u javnosti da su najviše okrenuti zabavi i dokolici. Pritom je dostupnost interneta smanjila dikitalni jaz, i mladi se i u ruralnim sredinama inforomišu putem interneta. Istraživanje je pokazalo i da su mladima veoma važni dobri odnosi sa porodicom i prijateljima, ističe Tomanović.

Olivera Vuković, direktorka SeConS grupe, kaže d je ovakva vrsta istraživanja veoma važna za one koji donose odluke, kako bi na pravi način pristupili razvijanju mera i politika za one na koje se to odnosi. Pritom se rezultati istraživanja mogu porediti sa drugim zemljama, kako bi se videlo kako žive mladi u regionu, navodi ona i dodaje da na prostoru bivše Jugoslavije postoji puno zajedničkih imenitelja, poput visoke tolerancije na nasilje koja se svuda pojavljuje kao jedan od bitnih problema.

Direktorka SeConS grupe, međutim, dodaje da uvek kada govorimo o mladima nekako se vezuje da postoji puno problema, ali da je istraživanje pokazalo da kod njih ipak postoje optimizam i nada da će se nešto desiti i da će se stvari u zemlji promeniti. Kako kaže, možda je to polazna tačka od koje treba raditi na politikama koje se odnose na mlade.

Živkica Milojković, članica udruženja mladih “Urban Stream”, kaže da prema njenoj proceni in a osnovu brojnih obuka u kojima je učestvovala, većina mladih je spremna u potpunosti da poštuje prava drugih.

“Time takođe dovodimo do toga da se poštuju naša prava, mada postoji određena grupa koja ne poštuje tuđa, bezobzira na to što bi da se poštuju njihova,a  to već nije stvar principa vec nepoštovanja”, kaže ona.

Milojković smatra da može doći do nekih promena sigurno ukoliko počnemo da utičemo jedni na druge pozitivnošću, a ne negativnim stvarima, prikazivanju dobrog, a ne lošeg.

Na osnovu ankete sprovedene među mladim Požarevljanima, može se zaključiti, da većina njih poštuje prava drugih, sve dok drugi poštuju njihova prava.

U anketi su učestvovali mladi srednjoškolci, a oko 70 odsto njih smatra da je poštovanje ljudskih prava nešto što se ne uči već se stiče tokom života. Takođe, više od 50 procenata anketiranih je stava da diskriminacija prema određenoj grupaciji u društvu pre svega potiče iz porodice i da na stavove mladih uglavnom utiču stavovi članova porodice, pre svega roditelja, a kasnije i drugova.

“Ukoliko vas od ranog detinjstva u porodici uče da se recimo ne družite sa druovima u razredu koji su Romi, onda ćete vremenom steći određene predrasude prema njima. To će se utemeljiti i kasnije ukoliko i vaši drugovi imaju takve predrasude i naravno ukoliko vi sami niste spremni da menjate svoje mišljenje i stav”, navodi jedan od ispitanika.

Sa ovim se slaže i Maja Marić, koja navodi da je to nešto što je generacijama utemeljeno u našem društvu id a je jako teško mladog čoveka koji je godinama imao određene predrasude prema određenoj grupaciji ljudi ubediti da svoje mišljenje promeni na bolje.

Potrebno je što više mladima ukazivati na njihova prava I obaveze, na koji način da ih koriste I sprovode, da im se njihova ljudska prava što više približe, da budu u potpunosti upućeni u njih. Tako da ih mogu I dalje sprovesti I na neki način obrazovati svoje okruženje po pitanju istih. Upućenost u ljudska prava od najranijeg doba, na nekin način olakšaće dalji život svakome. Njih ne treba sakrivati od javnosti, nego ih što više treba stavljati u prvi plan, njih treba koristiti kao jedan vid modernog oružja.

Često se postavlja pitanje ko je kriv za takvo stanje u društvu, ne samo po pitanju tolerancije i poštovanja ljudskih prava od strane mladih. Međutim, da bi problem, ne što brže, nego što efikasnije bio rešen, ne treba ceo proces da se okreće samo oko traženja krivca, nego najvećim delom procesa potrebno je tražiti rešenje, a jedno od rešenja i jeste ukazivanje mladima, od najranijeg detinjstva na njihova prava, al ii obavezu poštovanja prava drugih.

 

 

 

 

 

 

 

 

Avatar

Neda Stojićević

Dodaj komentar

Kliknite ovde da biste komentarisali

Vaš komentar

Send this to a friend