Mladi

Nezaposlenost i zapošljavanje mladih – podsticanje i osnaživanje preduzetništva

Od ukupnog broja nezaposlenih oko 20,5 odsto u Srbiji čine mladi, što praktično znači da petinu nezaposlenih u Srbiji čine građani od 15 do 30 godina, rezultati su istraživanja "Mladi i preduzetništvo'', koje je sprovela Кrovna organizacija mladih Srbije. Takođe, istraživanje je pokazalo da mladi od 25 do 29 godina čine čak 57,7 odsto od ukupnog broja nezaposlenog mladog stanovništva.
ilustracija/pixabay

Prema rečima ljudi iz ove organizacije, najnoviji izveštaj pokazuje da se mladi suočavaju sa problemima koji su konstantni godinama unazad. To su pre svega nezaposlenost, loše obrazovanje, nezadovoljstvo sistemom vrednosti, ugrožena bezbednost.

Prema istraživanju 67% mladih u Srbiji iskazalo je želju za odlaskom, a jedan od ključnih razloga za odlazak je što ovde ne mogu da nađu posao. Čak i kada se zaposle u svom rodnom gradu, njih 87 posto je spremno da radi po bilo kojim uslovima, odnosno spremni su da prihvate i rad na crno. Kada je reč o plati koju dobijaju za svoj rad, prema istraživanju samo deset posto mladih ima platu višu od prosečne, njih 25% zarađuju manje od proseka, dok njih čak 60% uopšte ne zarađuje. Kada dobiju poslove, posebno prvi posao, obično su to problemi vezani za tip ugovora koji im se dodeljuje, odnosno nemogućnost ostvarivanja punog prava iz radnog odnosa.

U Akcionom planu za sprovođenje Nacionalne strategije za mlade koji važi do ove godine, nalazi se i mera za rešavanje stambenog pitanja. Kako navode iz Krovne organizacije mladih, ovaj Akcioni plan predviđa subvencionisane kredite za mlade pojedince, za mlade bračne parove, za samohrane majke posebno i predviđa gradnju neprofitnih stanova. Međutim I u prethodnom akcionom planu su stajali slični ciljevi koji se u međuvremenu nisu ni ostvarili.

Stefan Đorđević, generalni sekretar Krovne organizacije mladih Srbije, izjavio je, da je položaj mladih u Srbiji zabrinjavajuć, a da je glavni problem „nekvalitetan život koji vode u ovom društvu”.

“Mladi su nas upozorili i na loš položaj koji imaju na tržištu rada. Teško dolaze do posla, a i kada rade, rade ispod minimuma standarda i onoga što je potrebno za jedan pristojan život“, naveo je Đorđević.

On je upozorio da mladi u velikom procentu žele da odu iz Srbije, i dodao da nisu zadovoljni ni obrazovnim sistemom.

„Znaju da to što studiraju neće imati prednost prilikom zapošljavanja, nego su partijska knjižica i porodična poznanstva važniji od znanja koja stiču”, zaključuje on.

Istraživanje je pokazalo i da su tokom kovid krize bili najviše ugroženi upravo nezaposleni mladi u ruralnim sredinama, koji spadaju u osetljivu grupu na tržištu rada.

Situacija sa nezaposlenošću u populaciji mladih na lokalu ne razlikuje se mnogo od onoga što se može videti u gore pomenutom istraživanju.

Boom93/NSZ filijala Požarevac

Prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje, filijale u Požarevcu, ukupan broj lica mlađih od 30 godina koja se nalaze na evidenciji zaključno sa novembrom 2020. godine je 1.966 što iznosi 28,13% od ukupnog broja nezaposlenih lica prijavljenih na evidenciju, a to znači da je svako treće lice koje se nalazi na evidenciji nezaposlenih mlađe od 30 godina.

Najviše nezaposlenih, što je i očekivano ima na teritoriji grada Požarevca, gde se trenutno 678 lica mlađih od 30 nalazi na evidenciji NSZ. Najmanji broj osoba mlađih od 30 godina, ima na evidenciji u opštini Golubac.

Međutim, mladi se najčešće nakon završetka školovanja i prijave na evidenciju, jednostavno ne interesuju koje mogućnosti im nudi Nacionalna služba za zapošljavanje kako bi našli posao. Ali, pored ovoga NSZ pruža set aktivnih mera podsticaj zapošljavanja.

„Lica koja traže zaposlenje prijavom na evidenciju nezaposlenih lica NSZ Filijale Požarevac, shodno individualnom planu koji sklapaju prilikom razgovora sa savetnikom za zapošljavanje, svojim afinitetima i kvalifikacijama, pruža im se usluga posredovanja pri zapošnjavanju. Nezaposlenim licima su u ponudi aktivnosti kao što su: obuka za aktivno traženje posla, motivaciono aktivaciona obuka za nisko kvalifikovana lica, klub za traženje posla, trening samoefikasnosti, radionica za preovladavanje stresa usled gubitka posla i obuka za uspešnog preduzetnika“, rečeno je iz NSZ filijala Požarevac.

Nacionalna služba za zapošljavanje svake godine pruža set aktivnih mera za podsticaj zapošljavanja, kao što su programi pripravnika sa visokim i srednjim stručnim obrazovanjem, opremanje novih radnih mesta, javni radovi i javni radovi po lokalnim akcionim planovima zapošljavanja.

Obuke i treninzi realizovani u ovoj godini

Godina za nama obeležena je virusom korona, a kako je jedna od prvih preporuka građanima bila smanjenje kontakata, a sve aktivnosti koje su sprovedene i koje se trenutno aktuelne, sprovode se u organizaciji i podršci NSZ i u skladu sa propisanim epidemiološkim merama i preporukama.

U periodu od januara do novembra 2020 godine, obuku za aktivno traženje posla za kvalifikovana lica prošlo je 55 lica mlađa od 30 godina. Na motivaciono aktivacionoj obuci za lica bez kvalifikacija i niskokvalifikovana lica učestvovalo je 25 lica mlađih od 30 godina.

Informisanje o mogućnostima za razvoj karijere pruženo je za 106 lica, a savetovanje o mogućnostima za razvoj karijere 44 lica mlađih od 30 godina.

Obavlja se i testiranje na osnovu zahteva za selekciju po Uredbi o postupku za pribavljanje saglasnosti za novo zapošljavanje i dodatno radno angažovanje kod korisnika javnih sredstava.

Obukom „Put do uspešnog preduzetnika“ obuhvaćeno je 173 lica od kojih je 55 bilo mlađih od 30 godina. Ova obuka u skladu sa propisanim epidemiološkim merama sprovođena elektronskim putem.

Obuka za tržište rada koja je organizovana za lica sa invaliditetom, učestovoala su dva lica mlađa od 30 godina.

Pandemija je uticala i na one koji su imali posao, pa se tako u periodu od februara do kraja novembra, na evidenciju NSZ, prijavilo 157 lica koja su ostala bez posla.

Svakodnevno smo svedoci da je nezaposlenost svih, a pogotovo mladih jako velika. Međutim, i pored toga još više je ovaj problem izbio na površinu, sa pojavom virusa korona, kada su i oni koji su imali zaposlenje masovno ostajali bez posla.

Na koji način se država uključila u rešavanje problema nezaposlenosti mladih?

Vlada Srbije je u avgustu usvojila Uredbu o Programu podsticanja zapošljavanja mladih „Moja prva plata“, za čiju će se realizaciju u 2020. i 2021. godini obezbediti sredstva u iznosu od dve milijarde dinara, navedeno je u saopštenju.

Кako je tada  istaknuto, ovim programom stvaraju se dodatne mogućnosti za osposobljavanje, sticanje prvog radnog iskustva i povećanje prilika za konkurentnije istupanje mladih na tržištu rada i njihovo zapošljavanje. Država će za deset hiljada mladih ljudi, koji su završili srednje škole i fakultete, pokrivati deo troškova njihove plate i time ih motivisati za pronalaženje prvog posla, a poslodavcima olakšati odluku da ih zaposle.

U program „Moja prva plata“ uključena je i NSZ filijala Požarevac, koja je u avgustu raspisala javni poziv za realizaciju ovog programa.

Kako nam je rečeno u požarevačkoj filijali NSZ, na teritoriji Braničevskog okruga 209 poslodavaca su oglasili 337 pozicija za ukupno 500 lica. Od tog broja odobreni su zahtevi za 145 poslodavca sa potrebom za 234 pozicvije i angažovanje 346 lica.

Od ovog broja 72 poslodavca sa teritorije grada Požarevca za 106 pozicija i 162 lica. Do sada su sklopljeni ugovori za deo poslodavaca iz privatnog sektora sa teritorije grada i uspešno je povezano 42 poslaodavca i 50 nezaposlenih lica.

Tijana Bogosavljević, diplomirana novinarka

Tijana Bogosavljević, diplomirana novinarka, za Boom 93 ističe, da iako je pre skoro tri godine završila fakultet, da se tek sredinom ove godine prijavila na evidenciju Nacionalne službe za zapošljvanja.

„Nisam se prijavljivala zbog specifičnosti struke, zato što u gradu vi nemate mnogo izbora gde možete da radite kao novinar, ali i zato što je mali broj ljudi koji se prijavi, uspe da nađe posao preko NSZ. To je glavni razlog zbog kog se nisam prijavila“, navodi ona.

Tijana navodi da je jedan od problema sa kojima se mladi suočavaju prilikom apliciranja za posao, taj što se uglavnom za određene poslove traži stečeno iskustvo, a sa druge strane, mladi ne mogu da steknu iskustvo ukoliko ih neko ne zaposli.

Na osnovu ankete koju smo sproveli među mladim požarevljanima, može se primetiti da je većina onih koji su pri kraju školovanja, ali i oni koji su isto završili, sebe vide u inostranstvu.

Odlazak u inostranstvo kao jedan od ciljeva nakon završetka škole

U 80% mladi koji se spremaju za odlazak u neku stranu zemlju navode da je glavni motiv za odlazak upravo zarada, koja je “preko grane” čak i pet puta veća nego u domovini. Takođe, kao razlozi se navode i nemogućnost pronalaska posla u struci, kao i želja za usavršavanjem

ilustracija/pixabay

Prema rečima mladih Požarevljana, iako se u inostranstvu zaista više radi, za taj rad se dobija srazmerna plata, što u gradu u kome žive i nije čest slučaj. Po završetku škole, ukoliko se i zaposle rade za minimalac ili pak ukoliko imaju sreće  da “upadnu” u neku od dobrostojećih firmi u Kostolcu. Mladi u Požarevcu nakon završetka škole uglavnom sebe vide u inostranstvu, što im i polazi za rukom s obzirom da je požarevački kraj poznat po gastarbajterima, pa skoro svaka porodica ima nekoga u inostranstvu ko je voljan da pomogne mladima da se snađu.

Takođe, jedno od objašnjenja koje smo dobili, je da u ovom trenutku ukoliko želite da se zaposlite, potrebno je da se učlanite u neku političku stranku. Sa članskom kartom, kažu da je sada najlakše naći posao.

Sa ovim se slaže i naša sagovornica, Tijana, koja ističe da situacija jeste takva i da je i ona imala ponuda da ukoliko se učlani u stranku može lakše doći do zaposlenja.

Prema istraživanju o migracijama studenata, koje je sproveo kabinet ministarke bez portfelja zadužene za demografiju i populacionu politiku u saradnji sa Ministarstvom prosvete i Republičkim zavodom za statistiku, trećina studenata planira da nakon završetka školovanja napusti Srbiju kako bi se zaposlila u inostranstvu. Većina studenata ima podršku roditelja za ovu odluku, dok jedan deo računa na pomoć rodbine i prijatelja koji već rade u inostranstvu.

Кada je reč o delu istraživanja onih koju su započeli sopstveni biznis, najveći broj mladih kao jedan od osnovnih razloga odlučivanja na taj potez navode da nisu mogli da pronađu posao za platu, a novac za započinjanje posla su dobili od porodice ili prijatelja.

S druge strane, razlozi koje mladi obično navode za nezapočinjanje sopstvenog posla jesu strah od neuspeha i nedovoljno finansijskih sredstava za pokretanje biznisa, dok kao najveće prepreke na putu samozapošljavanja vide nepostojanje državne pomoći, nedovoljno podsticaja, fiskalne i parafisklane namete…

Obuka „Put do uspešnog preduzetnika“, je program NSZ filijala Požarevac koji se sprovodi već nekoliko godina. Kroz ovu obuku mladi prolaze kako bi se stručno osposobili i započeli sopstvenu preduzetničku aktivnost.

Ove godine usled pandemije, obuka je organizovana elektronskim putem.

„Bilo je obuhvaćeno 173 lica, od kojih je njih 55 bilo mlađe od 30 godina. Nijh 17 je nakon završetka obuke otpočelo svoju samostalnu preduzetničku aktivnost.

Pored analize preduzetništva mladih, istraživanje sadrži i preporuke za unapređenje politika za razvoj preduzetništva.

Neke od tih preporuka su da se duplira broj programa usmerenih ka mladima i da se uvećaju novčana sredstava za njihovo realizovanje, da država i državne institucije prepoznaju “nit mlade” kao posebnu kategoriju kako bi se smanjio broj nezaposlenih u toj kategoriji.

Zatim, da se mladi motivišu na preduzetništvo poreskim olakšicama i lakšim pristupom na nova tržišta, da se preduzetništvo uvede u svim srednjim školama i na većini fakulteta, da se razvija žensko preduzetništvo…

Sve aktivnosti koje se preduzimaju kako na lokalnom nivou, tako i od stane države predstavljaju adekvatnu društvenu integraciju mladih, što predstavlja jedan od ključnih ciljeva svake države. Od mladih se očekuje da u budućnosti preuzmu društvo, budu njegova pokretačka snaga i temelj. Globalni trend starenja stanovništva predstavlja mlade kao sve značajniji društveni resurs.

Međutim, prema podacima OECD-a od 2000. do 2016. godine iz Srbije je ukupno otišlo put inostranstva, a najviše u Nemačku, 416.946 ljudi, a ako ovome dodamo i 35.000 koji su zemlju napustili u 2017. godini onda dolazimo do brojke od 451.346 ljudi. Najveći broj mladih odlazi put Nemačke, a daleko manji broj oko 30.000 je otišao u Austriju. Treće mesto drže Švajcarka i Slovenija, dok je broj mladih koji je otišao u Skandinavske zemlje, a pre svega u Švedsku oko 15.000. Ovaj trend je nažalost nastavljen i poslednje dve godine.

 

 

Projekat “Mladi su budućnost, a kakva im je sadašnjost”, podržava Ministarstvo kulture i informisanja, a čiji je deo i ovaj tekst, ima za cilj da analizira i predstavi položaj mladih u našem društvu, da ukaže na važnost i značaj učešća mladih u društveno-političkom životu, te pruži i podršku zapošljavanju i podsticanju preduzetništva kod mladih. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

 

 

 

 

 

Podrži Boom93

Boom93 je pokrenuo svoj shop - boom93shop, a kupovinom nekog od artikala podržavate rad naše redakcije. Svaki vaš doprinos, ma kako koliki bio, dragocen je. Jer pravo novinarstvo vredi.

Podrži Boom93
Avatar

Neda Stojićević

Dodaj komentar

Kliknite ovde da biste komentarisali

Vaš komentar

Send this to a friend