Mladi

Uloga medija, društvenih mreža i pop kulture u kreiranju sistema vrednosti kod mladih

ilustracija/pixabay
Pored primarnih faktora koji utiču na socijalizaciju mladih, gde pre svega spada porodica, važan faktor koji utiče na formiranje stavova, vrednosti i obrazaca ponašanja mladih predstavlja i uticaj medija. Medijska kultura je neizostavan deo svakodnevice i kao takva umnogome utiče na naš identitet, razmišljanja, politička uverenja, imidž. Najmanji imunitet prema medijskom sadržaju i medijskoj komunikaciji imaju mladi.

Na osnovu brojnih istraživanja pokrenutih na ovu temu, deca svoje budžete slobodnog vremena najčešće troše kroz medijske sadržaje. U nedostatku roditeljskog nadzora i često roditeljske nekompetencije u selekciji i vrednovanju istog, deca se lako povinuju sadržajima nižeg kvaliteta, onima koji obiluju nasilnim i uvredljivim scenama, ali ne treba izuzeti ni opasnost od lažnih vesti.

Kada se govori o odnosu medija i mladih, pre svega mora se postaviti pitanje kako mladi koriste medije, odnosno koliko su medijski pismeni.

Jana Jacić, profesorka u Požarevačkoj gimnaziji koja predaje izborni predmet, Jezik, mediji i kultura ističe da kada je reč o mladima kojima predaje, oni imaju mnogo veće kapacitete i potencijale da budu medijski pismeni građani i osvešćeni i da kritički posmatraju ne samo medijske sadržaje već i svet, od starijih građana.

Međutim, ono što ona navodi kao problem je to što mladi u školama nemaju prilike da uče o medijskoj pismenosti.

“U srednjim stručnim školama bilo kakav predmet koji se tiče medijske pismenosti ne postoji, ali naravno da svaki nastavnik jezika može da se bavi medijskom pismenošću, kao što i svaki drugi nastavnik iz bilo koje druge branše može time da se bavi. Mislim da je greška što jedan takav program ne postoji u srednjim stručnim školama, ali još veća greška je što jedan takav program ne postoji još u osnovnim školama. Medijska pismenost nije ništa apstraknto, jer još u nižim razredima mi decu možemo naučiti medijskoj pismenosti i sve to uraditi kroz jedan pristup igre i komunikacije, bez da to bude suvoprano i teorijski”, navodi ona.

Boom93/Jana Jacić, profesorka u Požarevačkoj gimnaziji

Jacić dodaje da su generalno mladi zainteresovani za medijsku pismenost, ali i dodaje da su se vrednosti promenile i da mladi danas svoje uzore pronalaze pre svega na društvenim mrežama.

“Primetno je da su to influenseri, jutjuberi, instagrameri. Ja ne nipodoštavam nijednu profesiju, ali bilo bi mi draže da su njihovi uzori neki poznati pisci ili neki mladi ljudi koji menjaju svet, jer nisu mladi koji su u medijima samo influenseri i jutjuberi, ima tu dosta kvalitetnih mladih ljudi koji ne mogu da dođu do izražaja iz prostog razloga, jer do izražaja dolaze oni koji su komercijalniji i prilagođeniji masi”, kaže profesorka.

Međutim, ona smatra da problem nije u mladima.

“Uporno tražimo koren problema u mladima. Hajde da potražimo koren problema u sistemu u kojem živimo ili da potražimo koren problema u tome što roditelji ne mogu da provode vreme sa svojom decom na način na koji su moji roditelji sa mnom provodili vreme. Zato što im je bilo omogućeno da ne rade 12 sati dnevno da bismo mi pristojno živeli, već sada neki roditelji moraju da rade 12 sati da bi priuštili stan, račune, hranu i te neke osnovne potrepštine, i prosto nemaju vremena da provode sa svojom decom. Uporno upiremo prstom u roditelje, u nastavnike i u decu, hajmo malo da uperimo prostom u sistem”, zaključuje Jacić.

Društvene mreže i mladi

Mladi, naročito adolescenti su u trakvom periodu razvoja gde preispituju na prvom mestu sebe, a takođe i sve oko sebe i celokupno društvo. Pronalaze svoje mesto, grade svoj identitet, formiraju se kao ličnosti. Sve što vide, čuju sve što dožive ostavlja traga na njima i formira ih kao ličnosti utiče na njihov razvoj.

Maja Marić, koja vodi Udruženje građana Urban Stream, koje pre svega okuplja mlade ljude, smatra da sadržaji koje mladi konzumiraju umnogome utiču na njih i da je tu početak problema.

„To i jeste problem našeg društva, ja ne znam zbog čega neko ne reaguje po tom pitanju zašto su dozvoljeni svi mogućisadržaji i to sadržaji bilo kakvog karaktera koji videli smo da očigledno neki imaju loše modele, loše uzore, loše načine ponašanja, daju loše vrednosti i norme i nažalost sve to utiče na mlade. Sve zavisi od toga kakvi su ostali uticaji kako će mlada osoba da se razvije, to je jedan segment. Jeste jako veliki i jako uticajan zato što su mladi povodljivi trendovima i povodljivi su time šta je trenutno in, šta se prati, šta ostali prate, ko su influenseri. Tako da je to naša i realnost naših mladih to je neki okvir u kome oni sazrevaju i rastu“.

Foto:M.Marić, privatna arhiva

Prema njenim rečima, to stavlja mnogo veću obavezu na sve ostale, obrazovne institucije i nevladin sektor, ali i javni sektor, na sve koji imaju uticaja na mlade, da naš uticaj bude jači u odnosu na loše modele ponašanja, normi i vrednosti.

„Mnogo je izazovan period i za mlade i za nas koji se bavimo mladima za saradnike, stručnjake i eksperte koji rade sa njima, baš zbog toga što je mladima ponuđeno dosta toga i dobrog i lošeg, ali nažalost i lošeg koje oni mogu da vide. Nisu to samo ti modeli tipa rijaliti šoua, to su i neke serije koje se bave kriminalom, drogom, narkoticima koje se bave lošim životom za kojim mladi mogu da se povedu. Tu su i popularne pesme koje takođe promovišu drogu narkotike, nasilje. Ja se divim mladim osobama kako uspevaju u čitavom tom haosu da izaberu i da naprave šta je dobro a šta loše, čime se treba voditi, a šta ignorisati. To je veliki izazov za njih u ovom trenutku, u nekim ranijim vremenima to nije postojalo, imali smo neke kvalitetne sadržaje i programe, to je bilo dostupno. Neke obrasce koji su zaista bili kvalitetni, jer sada je toliko toga dostupno i što je najgore to je toliko lako dostupno da čak i deca mogu da pristupe svim tim sadržajima bez ikakve cenzure ili kontrole. Ubeđena sam da svaki roditelj želi najbolje za svoje dete, ali dok je roditelj na poslu da li on može da isprati šta dete prati na telefonu ili televizoru“, kaže Marić.

Udruženje koje vodi jeu školama u gradu sprovelo istraživanje, koje se odnosilo na to da li mladi više koriste računar ili telefon.

„Prema rezultatima istraživanja, preko 90 odsto mladih najviše koristi telefon. Mislim da jako mali broj roditelja ograničava mlađu decu u korišćenju telefona, ali mislim da bi trebalo mnogo više pažnje da se posveti tome, bez obzira što živimo u digitalnom svetu, da opet treba da postoji neko ograničenje za mlađu decu da ne bi ipak toliko ti sadržaji toliko bili dostupni za njih. Mladi su podložni svim mogućim uticajima i prosto i mi moramo jednako koliko i oni da se borimo za to da im objasnimo šta su prave vrednosti, da im pružimo alternativu u odnosu na to što im neki mediji pružaju loše sadržaje. Da mi moramo da se trudimo da dajemo što više pozitivnih primera i modela ponašanja i da je to jednako naša odgovornost i obaveza koliko i drugih koji daju negativne primere“.

Ona dodaje da mladi sa kojima radi imaju svoj stav koga ne žele da se odreknu i ne žele da padnu pod neki uticaj vršnjaka, ali čini se da je opet velika većina mladih drugačija više povodljiva i više im je stalo do mišljenja vršnjaka nego do sopstvenog ličnog stava.

„I to je nešto što je opet kulturološki na globalnom nivou. Što mora da se menja strikturno. Da se postave obrasci i u školama i u društvu porodici medijima da se promene. Da istaknemo to koliko je važno da mlada osoba bude karakterno kvalitetna prema svojim ličnim osobinama, nego da se uklopi u masu. Taj lični pečat mlade osobe je mnogo bitniji nego da se ona utopi u masu. MI moramo kao društvo da se menjamo, da bi mladi mogli da usvoje da bi se time vodili a ne nekim drugim obrascima i modelima“, ističe ona.

Društvene mreže imaju uticaja na mlade zato što su postale toliko brze sa plasiranjem sadržaja da su mladi navikli da isprate jako kratke sadržaje. Jako veliki izazov je i uticaj vršnjaka na mlade osobe.

Sa ovim se slaže i Vesna Gardašević, psiholog u Savetovalištu za mlade u Domu zdravlja Požarevac.

Boom93/Vesna Gardašević, psiholog

Prema njenim rečima uloga društvenih mreža je dvostruka, naročito u periodu epidemije koronavirusa.

„Koliko su im u periodima izolacije pomogle toliko su im i odmogle. U smislu održavanja veza barem na taj način jeste pozitivno, ali ne i dovoljno. Živa reč i živi kontakt je nešto što ne može da se nadomesti kroz neku virtuelnu komunikaciju, ali u ovoj situaciji bolje je i to. Naravno, jako je bitan sadržaj koji se prati. Izbor kontakata i kontrola vremena koje provode na društvenim mrežama je jako bitno“, navodi psiholog.

Svako vreme nosi svoje breme. Svako vreme nosi svoje izazove, a u trenutnom je vidljivije da su te društvene vrednosti poremećene zato što je sve lako dostupno, sve možete videti.

Kako navodi Gardašević, koje će uzore i vrednosti prihvatiti mlada osoba zavisi od vaspitnog modela koje je primila u svojoj kući, od izbora roditelja,  šta rade i kako usmeravaju decu, a s druge strane, društvo nameće određene stvari koje ne možemo da podvedemo pod prave vrednosti.

„Mladom čoveku je jako teško, jer ne zna šta je za njega dobro i nije dovoljno iskustveno ojačan da može da kaže šta je dobro, a šta loše. Mladi su podložniji takvim uticajima koji im dolaze kako sa televizije tako i sa društvenih mreža. Teško im je da prave razliku. Potrebno je da razgovaraju sa nekim o tome šta je dobro, a šta loše. Razvijena društva imaju čitave strategije koje rade na usmeravanju mladih koje kontrolišu šta mladi gledaju, čemu su izloženi, šta su prave vrednosti. To su stvari koje mladi treba da nauče da razlikuju, a samim tić će moći da prave dobre izbore“.

Psiholog je mišljenja da mladima uvek treba pokazati da postoji više puteva, ne samo jedan i da nijedan put nije zagarantovano dobar.

„Kojim putem će oni krenuti to je njihova sloboda, ali im treba ponuditi i alternative, a ne samo to što vide i što misle da je dobro“, zaključuje Gardašević.

Svi oni se slažu da je uticaj medija na mlade ogroman i da zaista nema mehanizama da se na određeni način isprati sve ono što mladi tokom dana prate kako u medijima tako i na društvenim mrežama. Međutim, kakav je stav mladih po pitanju medija i društvenih mreža, da li ono što se plasira na televitiji zaista ima tako veliki uticaj na njihov razvoj.

Šta kažu mladi

Foto:Ž.Milojković, privatna arhiva

Živkica Milojković, koja je član udruženja mladih kaže da je uticaju medija podložnija ona većina mladih koja nema već oformljeno mišljenje, pa je samim tim sklona promenama istog.

„U većini slučajeva svi znaju da razdvoje dobro od lošeg, i sa tim da usvajaju ono sto treba. Internet, televizija i ostalo imaju jak uticaj na mlade, a to vidim i po sebi koristeći različite društvene mreže, prateći neke trendove, i ostalo. Do sada nisam bila u situaciji da vidim da neko ne zna da prepozna pravu informaciju koja se plasira, al da ima i toga, sigurno da ima”, navodi ona.

Mladi sa kojima smo pričali navode da uglavnom za informisanje o aktuelnim događajima koriste internet, a mnogo manje gledaju televiziju. Oko 90 odsto anketiranih je navelo da informacije uglavnom traži na internetu, dok nekih 33 odsto navodi da redovno prati informacije na televiziji. Takođe, velika većina njih, 78 procenata je rekla da im je bitno mišljenje vršnjaka, a da su im uzori uglavnom osobe koje se pojavljuju kao jutjuberi ili influenseri. Malo više od polovine anketiranih 53% je reklo i da je spremno da zbog popularnosti u društvu, promeni svoje mišljenje ukoliko se ono razlikuje od mišljenja većine vršnjaka sa kojima se druži.

Mediji i medijska kultura utiču na svakodnevni život oblikujući politička gledišta, norme ponašanja i sam identitet. Na taj način mediji određuju definiciju lepote, uspešnosti i moći. Njihovom uticaju najpodložnija su deca. S obzirom na činjenicu da od najranijeg uzrasta imaju dodira sa savremenom tehnologijom, može se reći da je odrastanje današnje dece i mladih, zapravo medijsko odrastanje. Svakodnevna upotreba digitalnih medija donela je brojne promene u životima mladih, pa nekadašnju interakciju i druženje sa vršnjacima zamenila nova, virtuelna zabava i komunikacija putem društvenih mreža.

Avatar

Neda Stojićević

Dodaj komentar

Kliknite ovde da biste komentarisali

Vaš komentar

Send this to a friend