Mladi

Unapređenje prevencije i borba protiv nasilja nad mladima

ilustracija/pixabay

Nasilje u porodici, prema odredbama Zakona o sprečavanju nasilja u porodici, jeste akt fizičkog, seksualnog, psihičkog ili ekonomskog nasilja učinioca prema drugom licu. Prevencija i zaštita dece i mladih od nasilja je jedinstven process u koji su uključeni različiti sistemi društva.

Zakon o socijalnoj zaštiti, kao posebnu grupu korisnika socijalne zaštite definiše grupu lica za koju postoji opasnost da će postati žrtva ili ako su žrtve zlostavljanja, zanemarivanja, nasilja i eksploatacije. Obaveza centra za socijalni rad – organa strateljstva je da pruži propisanu zaštitu ovim korisnicima.

Posebnim protokolom o zaštiti žrtava nasilja u porodici i partnerskim odnosima (2013) su struktuirani postupci koji se realizuju u centru za socijalni rad u ostvarivanju poslova javnih ovlašćenja u zaštiti žrtava nasilja. Takođe, uvedena je obaveza formiranja internih timova u okviru centra koji se bave zaštitom žrtava nasilja u porodici i partnerskim odnosima.

Rukovodilac internog tima za nasilje u požarevačkom Centru za socijalni rad, Gordana Mihajlović, za naš medij kaže da, Centar za socijalni rad ima oformljen interni tim, koji radi na sprečavanju nasilja, zaštiti od nasilja i obezbeđivanju žrtava, kao i na organizovanju njihovog daljeg života u bezbednom okruzenju. Tim je sastavljen od stručnjaka svih profila, ima svog rukovodioca, a u radu učestvuje i rukovodilac službe za zaštitu korisnika.

“Postupa se po svim prijavama za nasilje, razmatra se njihova prihvatljivost, nakon čega se postupa u skladu sa Pravilnikom. Svaka prijava se razmatra tako što stručni radnik odmah po dobijanju prijave i određivanja stepena prioriteta odlazi na teren, obilazi žrtvu, sagledava stanje, relacije u porodici i nakon toga donosi plan postupanja a sa žrtvom radi i individualni plan zaštite. Stručni tim prevashodno nastoji da žrtvi omogući bezbedno okruženje, pravnu, materijalnu i psihosocijalnu podršku”, kaže ona.

Boom93/U.Urošević
Arhivska fotografija

Centar za socijalni rad postupa u skladu sa čl.7-11, Zakona o  sprecavanju nasilja i obavestava policiju  o nasilju u porodici, koja je u skladu sa čl 17. Zakona o sprecavanju nasilja u porodici nadležna za izricanje hitnih mera i obezbedjivanje bezbednosti zrtve.

“Cilj je zaustaviti nasilje, koje se ne sme ponoviti i obezbediti sigurnost žrtve”, ističu u Centru za socijalni rad.

U svom radu sa žrtvama nasilja, pre svega sa decom i mladima, Centar za socijalni rad kroz savetodavni rad informiše korisnike o svojim pravima, zatim pruža psihosocijalnu podršku,obilazi na terenu porodice i zrtve nasilja, saradjuje sa obrazovnim i zdravstvenim ustanovama, Nacionalnom sluzbom za zaposljavanje, pruza i materijalnu pomoć u skladu sa zakonom. Ukoliko žrtva treba da bude izmeštena iz porodice, Centar za socijalni rad realizuje zbrinjavanje u okviru druge sredine.

U situacijama zlostavljanja i zanemarivanja dece odnosno nasilja u porodici Centar za socijalni rad  preduzima i pokrece postupke iz svoje nadleznosti.

Prema podacima koje smo od njih dobili, u 2020. godini  je bilo ukupno  556  prijava za nisilje u porodicii.

Kada je reč o mladima koji su žrtve nasilja u porodici, nakon pružanja podrške koju dobijaju pre svega od Centra za socijalni rad, u njihovu “rehabilitaciju” i povratak normalnom životu mogu biti uključene i druge institucije.

Savetovalište za mlade: Nasilje se itekako reflektuje na članoce porodice

U Razvojnom savetovalištu Doma zdravlja Požarevac,  tim stručnjaka radi sa mladima koji su bili žrtve nasilja, al ii sa onima koji su vršili nasilje.

Vesna Gardašević, priholog u savetovalištu ističe da je rad sa mladima uvek kompleksan i višeslojan, što zbog prirode samog pubertetskog/adolescentnog perioda, što zbog bitnosti drugih, spoljašnjih faktora u kome mlad čovek odrasta i sazreva.

Boom93/Vesna Gardašević, psiholog

“Način pružanja psihološke pomoći mladima koji su doživeli treumu nasilja sprovodi se kroz psihološke individualne tretmane u cilju prevazilaženja ovog iskustva i iznalaženja novih veština da bi se nastavilo sa daljim životom kao osnaženo biće. Rad sa mladima najčešće podrazumeva i rad sa članovima porodice ili šire socijalne sredine”, kaže Gardašević.

Ona dodaje da se s druge strane aktivno radi i na prevenciji, kroz niz predavanja na ovu temu koja se odvijaju u osnovnim i srednjim školama, a sprovode ih stručnjaci Savetovališta.

Psiholozi u intervancijama i radu sa žrtvom podstiču i delaju u pravcu bavljenja traumom, a ne bežanjem od nje.

“Kao što ni traumatska iskustva nisu ista ni univerzalna, tako nema ni univerzalnog leka ni odgovora „kako posle“. Na koji način će žrtva obraditi svoje iskustvo zavisi od niza okolnosti koji se nalaze u spoljašnjoj sredini ali i unutar same jedinke, odnosno od kapaciteta njene rezilijentnosti da prevaziđe trauma. Potrebno je da se suoče sa ovim iskustvom koliko god bilo teško; zatim, da žrtva usvoji da trauma nije čitav njen život, da ona nije trauma, da nije žrtva, već biće koje je imalo ovo iskustvo. Sledeći psihološki koraci odnose se na pomoć u iznalaženju novog smisla i razvoja osećanja da je život vredan življenja. Sa klijentom se radi na fokusiranju na budućnost i održavanje nade kroz korisne i kreativne aktivnosti, što će žrtvi povratiti samopoštovanje”, kaže psiholog.

U svom radu Savetovalište blisko sarađuje sa Centrom za socijalni rad, a ona se ogleda kroz njihovo upućivanje dece i roditelja u savetovalište na psihološku obradu i procenu koja će im pomoći da iznađu najbolje rešenje za decu u okolnostima nasilja, jer je Centar za socijalni rad organ starateljstva maloletne dece.

Gardašević dodaje da pored rada sa mladima nad kojima se nasilje vrši neretko dolaze i vinovnici nasilja, najčešće ne svojom voljom, već ih upućuju školske stručne službe, nadležni Centri za socijalni rad i drugi.

“U radu sa obe populacije psiholog koristi čitav spektar metoda i tehnika u zavisnosti od prirode samog slučaja. Ukratko, rad sa žrtvom akcentuje suportativni pristup i stvaranje mreže podrške u prevazilaženju traume nasilja, dok je rad sa nasilnicima najčešće usmeren na usvajanje moralnih normi, empatije i asertivne komunikacije”, zaključuje psiholog.

Sociorehabilitacioni klub kao dodatna podrška mladima

Iz požarevačkog Centra za socijalni rad navode da nakon pružene podrške i prevazilaženja odnosno  izlaska iz nasilja, mladi se uglavnom uklapaju u  svakodnevne tokove života, vraćaju vršnjačkim interakcijama i školskim obavezama  u skladu sa svojim ličnim potencijalima i porodičnim okruženjem.

“Manji broj mladih ima potrebu za daljom podrškom od strane stručnih službi, a dobro je što u lokalnoj zajednici imamo i Sociorehabilitacioni klub za decu I mlade, koji svakako uvek možemo koristiti za dalji tretman i podršku mladima”, navode u Centru za socijalni rad.

Sociorehabilatacioni klub za decu i mlade je savetodavna, socijalno–edukativna usluga socijalne zaštite, osnovana uz podršku Grada Požarevca u cilju podrške organizovanijoj zaštiti i unapređenju položaja dece i mladih sa problemima u ponašanju. Svrha Кluba je da se primenom raznovrsnih aktivnosti omogući korisnicima da preveniraju nastanak ili razvoj određenih problema, unaprede kompetencije i razviju socijalne i životne veštine za rešavanje problema, kao i da poboljšaju svoje socijalno funkcionisanje. Svrha programa tretmana je dostizanje pozitivne promene u ponašanju i odnosima i otklanjanje posledica nepovoljnih okolnosti radi uključivanja korisnika u zajednicu, primenom strukturisanog programa rada sa konkretnom korisničkom grupom odnosno vrstom problema.

Usluga Sociorehabilitacionog kluba za decu i mlade namenjena je deci i mladima u situacijama kada su im usled porodičnih, socijalnih i drugih životnih okolnosti ugroženi zdravlje, bezbednost i razvoj, odnosno ako je izvesno da bez podrške sistema socijalne zaštite ne može da dostigne optimalni nivo razvoja, a naročito ako je u sukobu sa roditeljima, strateljem i zajednicom i ako svojim ponašanjem ugrožava sebe i okolinu. Korisnici usluga su deca i mladi uzrasta do 21. godine (ukoliko su delo počinili kao maloletnici), upućeni od strane Centra za socijalni rad Požarevac ili škole zbog rizičnog ponašanja  I okolnosti, ili sukoba sa zakonom.

Mladi koji su ispoljili različite vrste nasilničkog i antisocijalnog ponašanja, uključujući zloupotrebu droge i alkohola, ili su i sami bili žrtve porodičnog i vršnjačkog nasilja, mogu da dobiju savete, unaprede znanja i učestvuju na stručnim obukama. Cilj ove  usluge je i da se ojača kapacitet mladih kako bi se uspešno nosili sa različitim bezbednosnim izazovima i rizicima sa kojima se suočavaju u svakodnevnom životu.

Pored ovog načina da se mladima pomogne da prevaziđu probleme sa nasiljem bilo da su bili žrtve nasilja ili da su oni bili nasilnici, u process socijalizacije mladih i smanjenja vršnjačkog nasilja uključile su se i druge organizacije i obrazovne ustanove.

Medijacijom do prevencije vršnjačkog nasilja

Udruženje „Svet reči“ osmislilo je projekat u okviru kog učenici prolaze obuku vršnjačke medijacije, a krajnji cilj obuke je promovisanje nenasilja i nenasilnog rešavanja konfliktnih situacija.

Projekat je obuhvatio sedam srednjih škola, Požarevačku gimnaziju, srednje škole iz Velikog Gradišta, Kučeva, Despotovca i Smederevske Palanke, kao i  gimnazije iz Velike Plane i Smederevske Palanke.

Prema postojećim podacima koje smo dobili od trenera obuke, oko 65 odsto učenika je bar jednom doživelo nasilje, a 22 odsto prijavljuje učestalo vršnjačko nasilje. Interaktivni treninzi jedan su od načina da se statistika promeni na bolje.

Boom93/U.Urošević

Živkica Đorđević, trener obuke i nekadašnji pedagog u Požarevačkoj gimnaziji objašnjava da je suština samog projekta da nauči mlade da upravljaju konfliktnim situacijama.

„Cilj projekta, pod nazivom „Kul je da znaš“ je bio promovisanja nenasilja kod mladih i kontrola teških emocija u konfliktim situacijama i sticanje posebne veštine, medijacije koja služi da se posreduje u konfliktnim situacijama“, istakla je za Boom 93 Đorđević.

Prema njenim rečima ceo program ustvari uči učenike kako da se konflikt koji nastaje, a nije došlo još uvek do nasilja, zaustavi. Ideja je da svako od njih proceni koji mu je najveći interes da miroljubivim putem reši konfliktne situacije u kojima se našao.

Milica Mihajlović učenica trećeg razreda gimnazije, je prošla obuku medijacije na početku prve godine i tokom obuke stekla brojne veštine.

„Pre svega naučila sam kako da se stavim u kožu osobe sa kojom imam konflikt i da vidim njene želje i potrebe, ali i kako da slušam tu drugu osobu i da imam ideju o tome šta ona želi“, kaže Mihajlović.

Ona i njene drugarice iz škole ističu, da pre seminara nisu znale baš najbolje da se nose sa konfliktima do kojih dolazi u odeljenju ili porodici. Nakon obuke naučile su kako da odreaguju u određenim situacijama, da posreduju u sukobu između prijatelja i na koji način da se nose sa konfliktom čiji su akteri.

Lokalni organi vlasti nose veliku odgovornost u prevenciji i zaštiti dece od nasilja, pre svega kroz sektore obrazovanja, zdravstvene i socijalne zaštite. Pojedine lokalne samouprave usvojile su i lokalne akcione planove za sprečavanje i suzbijanje nasilja prema deci, kao i strategije za unapređivanje bezbednosti u lokalnoj zajednici.

ilustracija/pixabay

Podaci UNICEF-a u Srbiji pokazuju da je 44% dečaka i 42% devojčica mlađih od 14 godina doživelo  telesno kažnjavanje kod kuće. U skoro polovini svih slučajeva nasilja u porodici žrtve su deca. 84% srednjoškolaca je bar jednom u toku prethodne godine izložilo sebe nekom od rizika na internetu. Oko 65% učenika i učenica je bar jednom doživelo nasilje, a 22% prijavljuje učestalo vršnjačko nasilje. 70% dečaka i 68% devojčica (od 6. do 8. razreda) doživelo je rodno zasnovano nasilje u školi.

U Srbiji se trećina pritužbi u oblasti prava deteta upućenih ombudsmanu odnosi na nasilje nad decom. Posebno zabrinjava činjenica da je pored psihičkog, fizičkog i seksualnog nasilja nad decom sve češća pojava vršnjačkog kao i rodno zasnovanog nasilja u školama.

Od septembra 2017. do januara 2018.godine u 20 opština i gradova u Srbiji realizovala se kampanja za poboljšanje odgovora na nasilje nad decom. Cilj ovih lokalnih zagovaračkih kampanja bio je unapređenje i usvajanje lokalnih međusektorskih protokola i saradnje na prevenciji i zaštiti dece od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja. Kampanju u Požarevcu sprovodila je organizacija „Prijatelji dece“ , kao članica Mreže organizacija za decu Srbije.

Požarevac je, inače, jedina lokalna sredina u Braničevskom okrugu u kojoj je sprovedena ova kampanja.

Protokol o međusektorskoj saradnji u procesu zaštite dece od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja potpisan je 2018. godine. Protokol definiše sve oblike nasilja, predviđa efikasnu koordinaciju, učešće svih relevantnih institucija i organizacija, propisuje procedure za efikasan odgovor na nasilje, a njegov cilj je da doprinese i povećanju broja otkrivenih slučajeva nasilja, kao i povećanju broja procesuiranih učinilaca nasilja nad decom.

U protokol koji je zaključen u Požarevcu uključeni su Grad Požarevac, Centar za socijalni rad, Dom zdravlja, Policijska Uprava, Osnovni sud, Osnovno javno tužilaštvo, Više javno tužilaštvo, Školska uprava, Predškolska ustanova, Osnovne i srednje škole, Crveni krst, Udruženja „Prijatelji dece opštine Požarevac”, “Društvo učitelja opštine Požarevac”, udruženje građana Šansa, udruženje za mlade Urban Stream, kao i mediji Reč naroda i Radio Boom 93.

Cilj pune primene ovog Protokola je da sva deca na teritoriji Grada Požarevca, bez diskriminacije, odnosno, bez obzira na uzrast, pol, nacionalno ili etničko poreklo, porodični status ili bilo koje druge socijalne ili individualne karakteristike deteta i njegove porodice, odrastaju u okruženju bezbednom od svake vrste nasilja, u kome se poštuju ličnost i dostojanstvo deteta, uvažavaju potrebe i razvojne mogućnosti deteta, i omogućavaju detetu da razvija toleranciju i koristi nenasilne vidove komunikacije.

Iz požarevačkog Centra za socijalni rad napominju da sa svim učesnicima potpisanog protokola postoji dobra saradnja na svim nivoima , tj svi aktivno učestvuju na zaštiti dece od nasilja, što se i potvrđuje kroz redovne sastanke. Grupa  za saradnju i kordinaciju za zaštitu od nasilja u porodici kao i saradnja sa obrazovnim ustanovama  I timovima  za zaštitu od nasilja.

“Grupa za saradnju i koordinaciju za zaštitu od nasilja u porodici, kroz redovne sastanke (koji  se realizuju dva puta mesečno) I dva  puta mesečno- vanredni sastanci na kojima su prisutni tužilaštvo, sud, policija, Centar za socijalni rad, zdravstvo, zrtva nasilja ,potencijalni nasilnik), razmatra svaki predmet pojedinačno.

Kroz ovako koncipirane sastanke i sagledavanje svakog aspekta određene porodice, javni tužilac dobija kompletnu sliku što omogućava da donese ispravnu odluku kojom će zaustaviti nasilje, zaštititi žrtvu nasilja i adekvatno sankcionisati lice koje nasilje vrši”, navode iz Centra za socijalni rad u Požarevcu.

Upravo ovakvom saradnjom, javni tužilac prikuplja sve relevantne podatke, kroz trazenje kompletnog dijagnostičkog postupka od Centra za socijalni rad, izveštaja o svim ranijim intervencijama od policije, izveštaja lekara o zdravstevom stanju kao i druga potrebna obaveštenja nakon čega donosi odluku u cilju zaštite žrtva nasilja.

 

 

 

Projekat “Mladi su budućnost, a kakva im je sadašnjost”, podržava Ministarstvo kulture i informisanja, a čiji je deo i ovaj tekst, ima za cilj da analizira i predstavi položaj mladih u našem društvu, da ukaže na važnost i značaj učešća mladih u društveno-političkom životu, te pruži i podršku zapošljavanju i podsticanju preduzetništva kod mladih. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

 

 

 

 

 

 

 

Avatar

Neda Stojićević

Dodaj komentar

Kliknite ovde da biste komentarisali

Vaš komentar

Send this to a friend