Projekti Žene to mogu

Muška zanimanja za neustrašive dame: Žena berberin i žena vozač autobusa

Studije pokazuju da ni ženama ni muškarcima nije lako da se bave, kako mnogi smatraju, za njih "neprimerenim" profesijama, a sa predrasudama i podsmehom, omalovažavanjem, uvredama i kritikom neki se svakodnevno susreću. Kako su se snašle dve žene u tipično muškim zanimanjima i šta o tome misle njihove porodice i okolina pričale su moje dve sagovornice jedna berberin druga vozač autobusa.Vesna Milosavljević I Nada Radovanović, ekonomista po struci ali želja za pozivom vozača bila je jača od svega.

U današnjem, modernom svetu od žena se očekuje mnogo: da rade i doprinose kućnom budžetu, ali i da brinu o deci, porodici, kući. S druge strane, i same žene to žele. Uglavnom je prošlo vreme neambicioznih domaćica, pa dobar deo lepšeg pola sada stremi ka visokim pozicijama i “atipičnim profesijama.”

Postoji mnogo atipičnih profesija kojima se žene danas bave. Neke od njih su žene vozači autobusa, kamiona, tramvaja, berberini, šefovi kuhinja su među prvima na listi. Iako nije mnogo popularno da žene sređuju mušku bradu – profesionalno, dok često rade kao frizeri, ovo zanimanje je uzelo maha u poslednje vreme. Štaviše, žene na tom polju mogu biti uspešnije od muškaraca.

Vesna Milosavljević jedini ženski berberin u gradu Požarevcu. Udata je i majka četvoro dece. Po zanimanju je  muški i ženski frizer a zanat za  berberina u to vreme posebno se izučavao. Nakon zavšene škole Vesna je praksu a kasnije i radni odnos zasnovala u tadašnjem zanatsko uslužnom preduzeću “UKRAS” ali nakon bankrotstva preduzeća  i velikog dugovanja prema gradu, zakupac poslovnog prostora na Starom korzou, bukvalno preko noći ostavlja radnike bez posla.  22. Marta 2010. ostaju svi bez posla, oštećen je u to vreme i grad Požarevac kao i radnici koji nisu primali plate. Vesna je nakon dugogodišnjeg radnog staža u tadašnjem  zanatsko uslužnom preduzeću “UKRAS” dugo radila kod kuće privatno i kod drugih frizera da bi kasnije otvorila svoj lokal koji je  u duhu starih vremena.  U “Ukrasu” je provela 23 godine.

A Kako je sve krenulo i kako se našla u tom zanatu Vesna priču kroz zanimljivu priču sa sećanjima na neka stara zaboravljena vremena.

“Ja sam zanat sam izučavala u Ekonomskoj školi, tada je frizerski smer bio tamo. Praksu sam pohađala u firmi “Ukras”, koja je ujedno bila i najveća frizerska zadruga osnovana posle Drugog svetskog rata, a osnovao je Boža zvani Grk. Firma “Ukras” tada je imala sedam radionica, tada se to tako zvalo, i bile su označene po brojevima. Dve radionice su bile na Starom korzou, jedna velika radionica je bila prekoputa bioskopa “Morava”, tu je bio ženski frizer, koju je držao čuveni majstor Đole i jedanaest radnih mesta za žene.

Foto T.S. dečija stolica za šišanje po uzoru na stare salone

Deca i đaci u to vreme koji su imali talenat za tako nešto imali su i od koga da nauče taj zanat. Bili su nam ne samo majstori, već i kao roditelji. Zato što su nas savetovali svojim životnim iskustvom, gde je bilo jako bitno ophođenje prema mušteriji, jer vremenom treba steći ne samo rutinu i kvalitet rada već i poverenje mušterije. Imali su običaj da kažu da mušterija mora da se neguje kao cveće da bi trajala godinama. To je  bila jedna velika psihologija.“- priseća se Vesna tih vremena.

 Kada ste počinjali zanat, jeste li imali želju da se školujete za nešto drugo ili je to bio splet okolnosti?

„ Ja sam bila i odlična i vrlo dobar đak,  a moja majka se u početku ljutila. Za ženskog frizera je i nekako prihvatila. Ali šta je dalje prelomilo da ja dalje krenem da učim i za muškog i za berberina. Berberin je uvek bilo deficitarno zanimanje, ali takođe smatram da i berberin i muški frizer više zarađaju i imaju veći protok mušterija, jer muškarci češće dolaze i po dva puta mesečno. Veliki uspeh u ovom poslu je kada vam mušterija spokojno zaspi na stolici a znate da nikome nije baš svejedno kada vam neko sečivom radi o glavi.Veliki uspeh je doživeti da šišate tri generacije. Ali bilo je i onih koji nisu želeli ni da sednu u stolicu kada vide da će žena da ih šiša ili brija.“

Vesna je u ovom poslu od davne 1985. godine,  a kako se priseća 1. aprila te godine imala je prvi radni dan na praksi, a  već petog dana počela je  da uči  neke  poteze brijanja.

„ Mogu vam reći da nije lako, vi vučete brijač a majstor vam stoji nad glavom i posmatra. I nije svako pristajao da ga učenik šiša ili brije, već sa kim je majstor dobar pa mušterija pristine. Takođe, jedna zanimljiva vežba je bila da namažete balon penom, i ukoliko balon pukne, napravili ste grešku. Morali ste da se oslobodite bilo kakve treme kako biste mogli da radite.“

berberin Vesna
Vesna na radnom mestom

U to vreme strogo se poštovao i kodeks oblačenja, ženski majstori su morali da imaju crnu ili teget suknju preko  ili do kolena, borosane, belu bluzu , mantil zakopčan, muškarci pantalone klasične na ivicu i košulja.  Vodilo se dosta računa o higijeni a žene nisu smele ni da se šminkaju u to vreme, kaže Vesna.

berberin
Foto/posle brijanja ide dodatna nega

Posao berberina je zahtevalo dosta alata, u smislu novog peškira, paste, novog žileta, losiona, puder za lice. Mnogo više nego što je potrebno za šišanje, ali je ipak bilo jeftinije od šišanja, što je bio razlog da mnogi odustanu od tog zanimanja.

“Zanimanje kao zanimanje je jako lepo i veoma znači kada imate stalne mušterije i to je za mene veliki uspeh da ste kod mušterije stekli veliko poverenje i to vam je jedan podstrek za rad da se vi i dalje trudite da radite i dalje volite taj posao. A može i solidno da se živi od tog zanimanja.”

Na pitanje da li je imala podršku supruga kada je počinjala privatan posao i da li je bilo predrasuda Vesna kaže da je predrasuda bilo od početka kao i u mladosti kada je počinjala zanat ali i kasnije jer mnogi misle i  danas da žena ne može biti dobar berberin.

„Imala sam podršku supruga,  tada sam imala 39 godina i bilo je vreme inflacije i bilo je važno naći dobar lokal sa malim izdacima.  Plašila sam se što ulazim u nešto novo ne znamo ništa o poslu, ali suprug je u to vreme digao kredit da mi pomogne, a imala sam podšku i od brata iz inostranstva, malo su mi i sestre pomogle oko opreme, imala sam podršku u svakom slučaju.Ono što je teško je što porodica najviše ispašta jer to naše zanimanje je specifično kada je najviše praznika i proslava ta žena treba nešto i da spremi u svojoj kući a vi ste tada od ujutru do uveče u lokalu jer neke druge žene i njihovi muževi se sređuju za proslave, slavlja i praznike.“

Vesna kaže da je bilo i trenutaka kada je poželela da odustane u trenutku kada su joj deca bila mala a bilo je puno  obaveza i u kući na selu i oko dece. Ali ono što naglašava važno je da žena ima podšku od prijatelja i porodice. Posebno je važno da suprug razume da ćete često biti odsutni i da vam ponekada pomogne u kućnim poslovima i da vas ne kritikuje ako nema uvek ručka ili nešto u kući nije završeno.

„Presudno je da vi vaš posao volite i budete pošteni i držite reč, da vratite dug ako ste pozajmili novac, jer reč je reč a  prijateljstvo iz koristoljublja se brzo završi. Treba imati svoj stav i držati svoju reč i kada ste u mogućnosti da i vi pomognete drugome na neki drugi način ne mora to da bude pomoć u novcu nego i na neki drugi način.“-poručuje žena koja pre svega pleni svojom energijom a kako kaže sada se ne boji jer ima svoj krug ljudi koji veruju u njen talenat i rad.

ilustracija /žene

Pored jaza među platama koji je i dalje i dalje primetan, žene se više ne libe da se bave “muškim zanimanjima”, i to ne samo da bi se “takmičile” s muškim kolegama, već su to njihove istinske želje koje su u prošlosti, često, bile sputavane. Gotovo da nema posla kojim se ne mogu baviti i muškarci i žene, ili je bar vrlo malo takvih.

Nada Radovanović  iz Požarevca zavšila je srednju ekonomsku školu smer trgovinski tehničar, a po završetku škole Po zavreštku škole radila je  11 godina u trgovini i na radiju je  čula oglas da traže ženu vozača autobusa u Litasu, zatim je  sam upisala  časove vožnje i položila za sve kategorijei tako  je počela da vozi. Nadica je se oprobala I u vožnji kombija, kamiona, radila je dugo i kao taksista. Ističe da je kao mlada do je sa roditeljima živela na selu vozila I traktor, kamion i motor.

Žene sve češće prelaze granice koje su im stereotipno uslovljene i nametnute, pa se – zbog izazova, želje za dokazivanjem ili pak egzistencijalne potrebe – odlučuju za zanimanja koja nisu tipična za nežniji pol.

Nadica na radnom mestu

Kada ste bili na polaganju vožnje, šta je bilo najteže u tom trenutku?

„Ništa mi tada nije bilo ni nepoznazo ni strano, bilo mi je sveže znanje još od polaganja B kategorije, ali želja za time da vozim, stvarno se pronalazim u tom poslu i volim ga. Pošto mi je znanje bilo sveže, sve je bilo u roku i iz prvog. Dok je trajao konkurs ja sam sve to položila i počela sam da radim.“-priseća se Nadica svojih početaka.

 

 

Nadica ima preko 20  godina je staža za volanom a najteže što je joj padalo je to što je teško usklađivala vrtić sa poslom ali uspevala je da postigne sve.

“Radila sam u Litasu, zatim sam prešla u Darkom, vozila sam na liniji Žagubica-Beč, u međuvremenu sam vozila za privatnika, ekskurzije i izlete. Vozila sam i u Kontinentalu đačke polaske. Ono što mi je posebno ostalo u sećanju je vožnja za Beč i rad sa decom.

Da li je možda taj rad sa decom bio inspiracija za vožnju, možda neka njihova želja da vide nešto novo i vi da ih vozite na taj put?

Još kao mlađa želela sam da završim Pedagošku akademiju i da radim sa decom, međutim život me je odveo na drugu stranu. Ali  želja mi se na neki način ostvarila kroz ovaj posao i mogu vam reći da je zaista divno raditi sa decom.

U tom trenutku kada ste odlučili da se javite na taj konkurs kako je reagovala vaša okolina, da li je bilo predrasuda?

Bilo je, kako ne smeju da se voze sa mnom. Još sam ja vozila u štiklima, ali vremenom su navikli. Posle nekoliko vožnji, prilazili su putnici da mi čestitaju. Ali na početku njihovi izrazi lica nisu to govorili.

Kako su vaši ukućani reagovali na to da vi želite da vozite autobus?

Prvo me nisu shvatili ozbiljno kada sam rekla da ću da polažem za autobus. Rekli su da će da mi daju duplu platu samo da ne vozim i da ne budem za volanom. Ali tu sam se negde pronašla.

Rekli ste da ste vozili i taksi i kombi i tu ste verovatno dobili slične reakcije?

Jesu, isto je bilo reakcija, ali ne toliko kao kad sam počela da vozim autobus.

Da li mi i dalje živimo u vremenu punom predrasuda prema ženama i da  li dalje muškarci misle da žene  ne mogu da se snađu u određenim profesijama? Vi dokazujete da žena može da bude uspešna i u tipičnom muškom poslu.

Nada Radovanović-intervju za Boom93

Predrasude postoje još uvek i biće ih. Ali sam radila svoj posao jednako sa svojim muškim kolegama. Često su mi tražili i da ih odmenim i da ja preuzmem njihovu smenu ili vožnju jer su u mene imali poverenja.

Koji je najteži put koji ste imali? Da li je bilo momenata kada ste želeli da odustanete? 

“Ništa mi nije bilo teško što se tiče vožnje. Jedino šta sam teško uklapala je posao, vrtić, škola. To bi je bilo najteže. Nisu mi se uklapale linije, uvek sam sve u trku radila, da uzmem dete iz vrtića pa onda da se vozi sa mnom još dva-tri kruga koliko imam do kraja radnog vremena. Moj stariji sin je  bukvalno odrastao na točkovima u hladnim autobusima. Nikako nisam mogla da se uskladim jer je i muž tada radio isti posao.”

Vi ste trenutno bez posla usred pandemije korona virusa, smanjuje se obim posla. Kako je to izgledalo ostati bez posla u ovoj teškoj situaciji?

Ostali smo bez posla i sin i ja, suprug radi. Kada se situacija malo stabilizovala, sin i ja smo počeli da radimo u dečijem voznom parkiću u našem šoping centru, tako da je opet bio u pitanju neki rad sa decom. Ali to je trajalo samo par meseci dok je trajala sezona.

Nada Radovanović/Litas

Problem generalno postoji  da žena u tom nekom zrelom dobu nađe posao i   postoji problem kod poslodavaca da  je žena manje sposobna ili da neće moći da izgura taj posao a to je sve ono sa čime se žene i danas susreću ističe Nadica ali isto tako kaže da ima u sebe poverenja i da veruje u svoje sposobnosti.Suština je da žena treba da bude majka, a Nadica kaže da je sve uspevala da uskladi.

“Sve sam uspevala da uskladim. Nisu trpela ni deca ni porodica, ni posao. Mesecima sam imala po 4 sata spavanja, ako tako može da se nazove spavanjem i odmorom. Davala sam sve od sebe da ne može niko ništa da mi kaže. Uvek sam na posao dolazila sređena našminkana, doterana. Deca su svakog jutra bila spremna u 4:30, a ja bez šminke i  štikli nikada nisam otišla na posao.”

Poruka za kraj za sve žene. Šta je recept za uspeh? Šta vas je motivisalo sve ove godine?

Mene je motivisala moja upornost i moja tvrdoglavost. Ako nešto želim i zacrtam idem do kraja.

Bez obzira na savremeno  doba u kom živimo, ženama sadašnjost i dalje je teška ponekada, čini se da i dalje postoje podele na muška i ženska zanimanja. Razlozi za postojanje ovog jaza su različiti. Neki od njih su rodne podele, predrasude, nedovoljna informisanost o pomenutim poslovima, lični izbor.  U gotovo svim zemljama Evrope žene čine obrazovaniji deo populacije, a tako je i u Srbiji. Ipak, razdvajanje ,,muških’’ i ,,ženskih’’ poslova i dalje postoji.

U Srbiji, prema podacima izvedenih iz istraživanja Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, muškarci čine više od sedamdeset odsto zaposlenih u sektoru saobraćaja, građevinarstva, rudarstva, i IT-a. Pritom, muškarci su češće na šefovskim pozicijama. Čini se kao da se plata i ugled profesije smanje kada u nju uđu žene. Čak i ako neke žene imaju interesovanja za određene ,,muške’’ poslove, veoma je moguće da će društvo te ambicije ugušiti.

  Tekst je nastao u okviru projekta “Žene su budućnost-kakva im je sadašnjost” koji podržava Gradsko veće Grada Požarevca. Projekat je realizovao autorski tim Radija Boom93. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Avatar

Tatijana Spasojević

Dodaj komentar

Kliknite ovde da biste komentarisali

Vaš komentar

Send this to a friend