Projekti Žene to mogu

Položaj žena u kulturi: Da bi se pobedile predrasude potrebna je hrabrost i vera u sebe na putu do uspeha

Kada se posmatra  položaj žena u savremenoj kulturi kao i  aktivnosti koje su usmerene ka njihovoj  afirmaciji dolazi se do zaključka da i po­red zna­čaj­nog uče­šća že­na u raznim društvenim sferama kao u i samom kulturnom sek­toru, karakteriše ­se  ni­ska za­stu­plje­nost že­na na vo­de­ćim po­zi­ci­jama u kulturnim institucijama. O svojim izuzetnim uspesima na polju kulture kao i samom položaju žena za Radio Boom93 govorile su moje sagovornice, dve multitalentovane umetnice koje su uspele da se visoko kotiraju i uzmu značajno mesto u kulturnom životu grada Požarevca i Srbije, Marta Blagojević i Teodora Dimitrijević.

Marta Blagojević je rođena u Požarevcu, gde je završila nižu i srednju Muzičku školu ’’Stevan Mokranjac”, a uporedo i solo pevanje u MŠ ’’Stanković’’ u Beogradu. Diplomirala je 2002.godine na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu, na odseku solo pevanje u klasi profesorke Aleksandre Ivanović. Marta se školovala za opersku divu,ali je odlučila je da ostane u Požarevcu i posveti se pedagoškom radu. Svoje znanje  prenosi na mladu i talentovanu decu u  Muzičkoj školi Stevan Mokranjac  a  scene se  ipak nije u potpunosti odrekla, često nastupa solistički i u različitim muzičkim sastavima širom Srbije.

„Imam 21 godinu radnog staža u Muzičkoj školi. Još dok sam studirala počela sam da radim sa učenicima, i to je moja najveća ljubav, rad sa mladima i njihov uspeh mi jako znači.  Pored pedagodije, koncertno nastupam dosta, mogu vam reći da je to veliki broj nastupa u toku jedne godine.”-naglašava Blagojević.

Marta je još kao devojčica izrazila ljubav prema muzici i imala sreću da su njen talenat i glas kao i ljubav  prema muzici prepoznali njeni  najbliži i podržali je  na tom putu.

„Moja prva ljubav je bila muzika, majka je primetila da od detinjstva pokazujem talenat , pevala sam na školskim priredbama, festivalima, a kasnije uključivanjem u crkveni hor, počinje moja pevačka karijera. Tada je bila muzička škola ali nije bio odsek za solo pevanje. Tako da sam ja morala da se odlučim da prvo sviram neki intrument pa kasnije pevanje koje kreće od 16. ili 17. godine.  Sve te školske aktivnosti su  mi pomogle da se  izdvojim kao solista, a nastavnici su me podržavali u mojim planovima  i uz njihovu pomoć upisujem  školu u  Beogradu, jer ovde nije bilo tog odseka i uporedo završavam teoretski odsek i instrumentalni za pevanje.Kada sam dobila svoju porodicu i ostvarila se kao  majka  imala sam podršku najbližih kao i svojih profesora i kolega da  završim studije, uporedo da radim i  da brinem o detetu.”

Marta Blagojević-intervju za radio Boom93

U projektu koji govori o položaju žena predstavljamo ženu i kroz sferu ravnopravnosti u društvu, kako žena živi u savremenom svetu, ima li podršku porodice i lokalne zajednice.  Kako je viđenje vaše stvari, kako je nekada bilo a kako je sada?

„Što se tiče žena i njene borbe da bude ravnopravna i da bude u ekonomskom socijalnom i političkom  smislu ravnopravna da ima pravo da glasa da se bavi onim što voli što želi svakako da je ta borba uspela na neki način. Žena može biti guverner, može biti advokat može biti na čelu države da se bavi odgovornim poslovima, a možemo je naći i kao vozača autobusa, znači sve je stvar njene veštine i da i li to ona želi.

Marta naglašava da po njenom mišljenju podrška   porodice,partnera i na kraju lokalne zajednice ima veliki uticaj na uspeh žene u ovom poslu.

Foto/ Marta i porodica

„Međutim ono što je važno za uspeh žene u  poslu i karijeri to je porodica. Porodica  je osnova i žena se tu najviše oseća snažnom i uspešnom, kada se ostvari kao majka i kada ima podršku supružnika ali naravno i  lokalne zajednice.“

Am­bi­ci­ozne i čvr­ste že­ne us­pe­le su da iz­gra­de ve­o­ma uspešne in­di­vi­du­al­ne ka­ri­je­re. Po­je­di­ni pri­me­ri uspe­šnih že­na li­de­ra su svu­da oko nas i že­na­ma ko­je že­le da ostva­re sli­čan uspeh ni­je te­ško pro­na­ći uz­o­re či­jim bi sto­pa­ma i one sa­me kre­nule.

Po­sta­vlja se on­da pi­ta­nje: za­što ve­ći broj že­na ne mo­že da dođe do istih uspeha?

„Današnja žena se nalazi  u svim sferama umetnosti, ja se družim sa mnogim umetnicama, imam puno saradnica koje  su i u književnosti i u slikarstvu i vidim koliko one ulažu sav svoj trud da sve svoje planove ostvare. Međutim pitanje je šta one žele i koliko su sposobne da urade. Mislim da sve može samo ukoliko one nisu opterećene vaspitanjem i da ih to na neki način povuče jedan korak unazad zato što ipak najveću brigu ona ima nad decom. Ona treba da se ostvari i kao dobra majka i kao dobra supruga. Ona je ta koja kada vam se dete razboli, opet majka je tu da brine o detetu da brine o njegovom zdravlju, naravno pored oca. Ali i dalje je majka , i dalje je žena stub kuće.“

Studirali ste u vreme velike krize, inflacije, tada nije bilo youtuba, interneta i vrlo teško se dolazilo do ploča nije bilo mogućnosti da se odlazi tako često na koncerte i čujete nekog umetnika, kako je to zapravo izgledalo tada?

„Danas je mladima lako,  ranije nismo imali tu mogućnost da slušamo preko interneta izvodjače morali smo da posećujemo koncerte, da kupujemo ploče i kasete, slušamo cd-e, da ih nabavljamo iz inostranstva, trebalo je dosta i novca i uložiti u sve to, notne materijale smo kupovali, nije tada bilo u praksi da se note fotokopiraju, sve to iziskuje i dodatno zalaganje umetnika, znači ako zaista želite, vi to morate da omogućite sebi da biste imali dovoljno obrazovanja, i to nas je na  neki način nateralo da što više i radimo.

Kakva je situacija danas?

Foto/Marta nastup u Muzičkoj školi

“Današnji učenici malo to drugačije gledaju , sve im je dostupno, a opet nemaju vremena da izdvoje neko svoje slobodno vreme da odslušaju neku opersku predstavu pošto sada možete to na internetu on line da jednim klikom iz svoje fotelje odgledate predstavu, poslušate koncert,  da li je to neka navika loša, možda manja podrška roditelja, ne znam, ali treba uticati na to da ih na nekii način privolimo da imaju neku kulturu da odslušaju koncert, pogledaju i film, što je neophodno za opšte obrazovanje.

Imaju li naši sugrađani i sugrađanke dovoljno  svest  o kulturi, da li se posećuju koncerti,  pozorišta, bioskopi , izložbe, kako vam to izgleda sa vaše tačke gledišta?

Mislim da je to jako na nekom niskom nivou, bioskope, pozorišta i sve te kulturne događaje posećuju isti ljudi, a takvih je malo. U globalu ljudi nemaju tu svest da je kultura važna da dođi i pogledaju neku izložbu ili koncert i da uživaju u tome zato što se na neki način i plaše. Više puta sam pitala neke ljude da li vole operu odgovorili su mi ne a nikada nisu ni otišli u pozorište ili da poslušaju neku operu.”

Marta Blagojević

Jednostavno se ljudi boje tog nekog lošeg utiska, ali nije to toliko teško , treba samo prikupiti dovoljno informacija, pročitati sadržaj , libreto neke opere pogledati informacije, ako odete na neku izložbu na bilo koji kulturni događaj i sa tim pred znanjem otići i uživati u tome. Znači ta edukacija nam je na nekom nižem nivou i kao i finansije. Ljudima je potrebno za neku egzistenciju, daju sebi prioritete za neke osnovne stvari, a bioskop i pozorište dolazi ako imaju novac.

Foto/ nastup na tvrđavi

Marta Blagojević dobitnica je Povelje kulture KPZ Požarevca za postignute rezultate od posebnog značaja, Nagrade prosvetnih radnika grada Požarevca i Nagrade za višegodišnje pedagoške rezultate od Udruženja muzičkih i baletskih škola Srbije, Gramate za doprinos razvoja kulture od Srpsko-ruskog bratstva ‘’Aleksandar Nevski’’, Gramate za doprinos zbližavanju kultura Republike Saha,Ruske Federacije i Republike Srbije od Ruskog Doma u Beogradu.

Na mnogim značajnim manifestacijama,dobrotvornim koncertima i kulturnim događajima u zemlji i inostranstvu nastupa kao solista” Velikog ansambla” MŠ “Stevan Mokranjac”,  Gradskog ženskog hora “Barili”,  Kamernog hora “Odjek”,kvarteta ‘’Mist’’ i sa Simfonijskim orkestrom “Gvardija”. Sa svojim kolegama u kamernim sastavima,interpretira evergrin, dzez muziku i promoviše stare srpske narodne pesme.

Najzapaženije solističke koncerte održala je u Ruskom Domu povodom Dana slovenske pismenosti i kulture i u Palati Tvrđave Golubački grad povodom “Dunavske lire”(prvi je umetnik koji je nastupio u rekonstruisanoj i obnovljenoj tvrđavi).

Gvardija

Foto/ Teodora Gvardija/ violina

Teodora Dimitrijević, veoma uspešna mlada  violinistkinja iz Požarevca i  idejni  tvorac simfonijskog orkestra „Gvardija“ koji se smatra jednim od brendova grada Požarevca. Završila je master studije violine, kao i studije operskog pevanja na beogradskoj Muzičkoj akademiji. Pored tog radi i kao profesor violine u Muzičkoj školi „Stevan Mokranjac” u Požarevcu, a  angažovana je i u Narodnom pozorištu u Beogradu kao i mnogim drugim muzičkim projektima.

Mlada talentovana, pleni energijom. Uspela je  kroz svoje angažovanje da motiviše jako veliki broj mladih i talentovanih  ljudi  da se priključe  projektu koji je sprovela u delo i koji je simbol grada Požarevca.Ono što je ključno imala je i podršku tadašnjih kolega ali i čelnih ljudi grada koji su verovali u njenu ideju.

“Za takvu vrstu projekta i izlaženje iz zone komfora koju sam ja napravila sa samom sobom potrebno je da se poklopi dobar trenutak, dobri ljudi, dobre kolege da se sve sklopi na taj način, a to se meni desilo te 2016. godine. Kolege na poslu, koji su sjajni ljudi , ljudi koji su bili na čelu grada, svi su imali dobro mišljenje o tom mom projektu, i to je meni dalo dozu samopouzdanja da ja mogu da nastavim dalje i da se borim i izguram celu tu priču i to već traje godinama.

Teodora
Foto/ Teodora Dimitrijević/ intervju

Potrebna je zaista velika hrabrost, da žene veruju u sebe, da poznaju jako dobro svoje mogućnosti, iako su im možda mogućnosti ograničene da rade na njima, ja u tom trenutnku na primer nisam znala nešto sad mnogo o orkestarskoj svirci i o partiturama, o tim nekim stvarima koje čine taj projekat ali sam naučila vremenom. Imala sam jako veliku volju da budem što bolja u tome.“

Jako sam verovala u to, i bukvalno sam sanjala do zvezda da mogu nešto da uradim, i sanjam i dalje po pitanju nekih drugih projekata koje planiram na nivou grada i na nivou države, najbitnija je vizija, da verujete u sebe, dakle da ne postavljate sebi određena ograničenja zašto ste, da se zadovoljavate nekim minimumom, to ne treba, već jaka vera u sebe, mir i upornost.

Da li su vas roditelji  podržali ili su možda želeli da studirate nešto drugo?

Imala sam jako veliku podršku u porodici, bila sam dobra generalno iz svih predmeta koji su vezani za prirodne nauke matematika mi je išla sjajno pored muzike, ali su oni meni pustili da ja odaberem ipak šta ću da upišem,  ja sam sa 16 godina upisala fakultet, roditelji su  me podržali da ja to sve ranije završim i naravno da sama odem u Beograd.

Da li ženama nedostaje podrška lokalne zajednice, prijatelja i porodice da u nekim svojim projektima istraju. Da li se žene plaše da iskorače u nepoznato?

Smatram da žene u današnje vreme u našoj lokalnoj zajednici a i na nivou Srbije  nemaju dovoljno hrabrosti, imaju te neke predrasude o sebi da one ipak to ne mogu, jer se  na njih gleda kao nežniji, slabiji pol, to je neko moje iskustvo, koje sam takodje imala sa time gde kada sam rekla za svoju ideju određenim ljudima oko sebe, bilo je ma šta ćeš ti sa time da radiš, šta to tebi treba ali sam odlučila da to ne poslušam.

Foto /Teodora Dimitrijević/ solo nastup

 

Ako žena ako želi da odabere malo mirniji život, to je njen izbor, ali ako želi da napravi iskorak da ne hoda samo po asfaltu nego malo i po ledu da se nauči , ja to podržavam i mislim da možemo sve definitivno smo sposobne i za to da radimo više stvari u isto vreme i da pokupimo više u jednom trenutku za razliku od muškaraca to smatram iskreno.

 

Smatrate da možemo da uskladimo i porodicu, da žena može da bude dobra majka, dobra domaćica, uspešna u biznisu ili uspešna u bilo čemu pa i na polju kulture?

Znam masu žena koje to ostvaruju ali to jako dobro balansiraju, znam i muškarce koji to ostvaruju, na primer, ali se ne priča o njima, mislim da žena kao žena može da napravi taj iskorak.

Vi ste pre svega i prosvetni radnik, bavite se edukacijom mladih ljudi, to je zapravo i ključ da mladi ljudi dobiju pravo obrazovanje od pravih ljudi. Kako vi to uspevati da na vašim časovima preneseti to znanje, ne samo ono što je predviđeno školskim gradivom nego da im proširite vidike da imaju samopouzdanje u svemu tome što rade i da kroz to obrazovanje dobiju širu viziju?

Moji učenici se dosta ugledaju igrom slučaja na mene to ne znam ali pretpostavljam da je dobro i da roditelji dobro reaguju. Ono što ja radim a da oni dobiju samopouzdanje je u suštini  podrška. Biti tu za njih podržati ih u nekim njihovim inovativnim idejama makar one bile i pogrešne u tom trenutku.

 

Živimo u vremenu u kome se mnogo govori o rodnoj ravnopravnosti, ali je činjenica  da se i dalje oseća ta neravnopravnost i da se žene drugačije gledaju u društvu.

Jako interesantno pitanje a pogovotovu za Balkan mnogo istaknutije po pitanju te ravnopravnosti na Zapadu, sa jedne strane treba pogledati biološku stranu gde žena stvarno jeste neko ko treba da sačuva toplinu u domu mir, ravnotežu i balans, po pitanju plaćanja  žena u smislu njihovog posla to treba da bude ravnopravno tu se slažem. Ne treba da diskiminišemo žene da one nešto ne mogu ,da nisu za neki projekat,  za neku vodeću poziciju, pošto vidim da se to generalno dešava.

Kakvo je stanje u kulturi u Požarevcu  sa vaše tačke gledišta?

Što se tiče stanja kulture hajde generalno da kažemo to kod smatram  da je neophodno da se malo iskoračimo u nepoznato prvenstveno zbog mlađih generacija. Smatram da treba da bude više interesantnijih projekata naravno stručnih i interesantnijih. Gvardija je eto jedan primer u našem gradu gde smo mi podržali mlade ljude.

Godina  koja je za nama počela je korona virusom a nastavlja se i u 2021. Pandemija širom sveta. To je dosta uticalo na to da se kultura povuče sa javne scene, pozornice su prazne. Kako je to uticalo na vas kao mladog čoveka,  kako je uticalo na vaše kolege i kako će kultura u budućnosti izgledati jer u ovom trenutku smo svesni da smo prešli na gledanje koncerata online što svakako nije ona prava stvar na koju smo mi navikli svi do sada.

Slažem se  da koncerti bez publike nisu pravi doživljaj, a sa druge strane mislim da treba da budemo spremni za tu vrstu praćenja koncerata i takvih javnih dogoađaja, da to i jeste na neki način budućnost ali koja ne isklučuje odlaske uživo na koncerte na nastupe. Na mene korona nije mnogo uticala ja sam iskoristila ovaj period da budem produktivna, da pročitam nešto korisno da pogledam neki film koji mi je  interesantan i naravno da isplaniram lepo projekte za koje nisam imala vremena uopšte da mislim o njima do sada. Ima dosta mojih kolega nezaposlenih muzičara i u Požarevcu i u Beogradu i generalno u Srbiji i mislim da je to njih jako pogodilo i mislim da bi sistem u tom nekom smislu trebao malo da se promeni bar po pitanju tih udruženja umetnika i uopšte kulture koja stoji iza njih.

Poruka za kraj mladim ljudima i pre svega ženama da je važno da se uključuju u javni život i da javni život nije rezervisan samo za muškarce.

“Žene ukoliko žele mogu se posvetiti i samo kući ali mogu da budu ispunjenije da budu srećnije da budu produktivnije da budu direktorke čega god požele mogu da budu i glavne u kući  ako to žele i ako to njima prija. I naravno da ova javna scena, projekti i sve što to nosi takav način života nisu rezervisani samo za muškarce i za neke zrelije ljude nego i za mlade ljude i mlade žene. To dokazuje na neki način i moj primer samo treba biti dovoljno uporan jako verovati taj neki projekat koji osmislite i biti istrajan na tom svom nekom putu kakva god saplitanja postojala kakva god neodobravanja postojala i ako jako verujete i intuicija vam pokazuje da je to sve kako treba mislim da apsolutno treba sami sebi da budete najveća podrška.”

Sagovornice  zaključuju  da su  že­ne  i dalje ne­do­volj­no za­stu­plje­ne u vo­de­ćim in­sti­tu­ci­ja­ma, ka­ko kulture,tako i politike , eko­no­mi­je i dru­gih dru­štve­nih obla­sti  ali je ključno da budu hrabre, da veruju u sebe da poznaju svoje mogućnosti i da stalno uče i rade na sebi, da imaju viziju ali i podršku najbližih  da svoju ideju prezentuju javnosti.

Tekst je nastao u okviru projekta “Žene su budućnost-kakva im je sadašnjost” koji podržava Gradsko veće Grada Požarevca. Projekat je realizovao autorski tim Radija Boom93. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Avatar

Tatijana Spasojević

Dodaj komentar

Kliknite ovde da biste komentarisali

Vaš komentar

Send this to a friend