Stop korupciji

Korupcija u zdravstvu

Lekarska profesija jedna je od najpoštovanijih. Humanost, visok stepen samopožrtvovanosti, potpuno predavanje sebe radu, uprkos niskim zaradama doprinose časti zanimanja. Korupcija u zdravstvu je grubo kršenje osnovnih principa obrazovanja, vaspitanja, moralnih i etičkih postulata.

Stanje u zdravstvu ukazuje na stepen bogatstva jedne države, ali i na stepen socijalnog blagostanja društva. Prisustvo ilegalnih radnji, mita i korupcije, onemogućavaju da zdravstvo dostigne vrhunac razvoja i da društvo napreduje u skladu s razvojem ljudske civilizacije 21.veka.

Kada govorimo o korupciji, najčešće spominjani oblici su mito i neformalna plaćanja.

Prema istraživanju koje su sproveli UNDP (Program UN za razvoj) i CeSID, uprkos rastućem siromaštvu, prosečan iznos mita u Srbiji, povećan je od decembra 2012. do decembra prošle godine sa 160 na 250 evra. Ispitanici su tada smatrali da su najpodmitljiviji lekari.

Kada je krajem leta prošle godine zaživeo SMS servisa za prijavu korupcije u zdravstvu, organizaciji Srbija u pokretu je za mesec dana prijavljeno čak 439 slučajeva. U ovim slučajevima bilo je elemenata za 32 krivične prijave koje su prosleđene republičkom javnom tužiocu. Dvoje od petoro ljudi koji su podneli prijave žalilo se na mito i neformalno plaćanje, dok je svaki treći ukazivao na zloupotrebu službenog položaja.

U istraživanju koje je sprovela Agencija za borbu protiv korupcije u zdravstvu na uzorku od blizu 1.500 ispitanika, velika većina, njih 83 odsto tvrdilo da im nikada u zdravstvenim ustanovama nije zatražen mito.

Međutim, predstavnik Agencije za borbu protiv korupcije Dragomir Milutinović kaže da je nedostatak tog istraživanje što nisu obuhvaćeni ljudi kojima iz nekog razloga nisu dostupne zdravstvene usluge, te da je moguće da bi rezultati bili drugačiji da su i oni ispitani.

Koliko su u zdravstvu zastupljeni mito i neformalna plaćanja? Direktor Opšte bolnice u Požarevcu dr Srećko Bosić smatra da postoje, ali ističe da mu se za više od četiri godine koliko je na ovoj funkciji nijedan pacijent nije požalio na to da je neki lekar zahtevao mito.

-Imam sličan ili isti uvid kao i svi ostali gradjani Srbije, onoliko koliko se piše i razmatra da postoji. Slučajevi hapšenja lekara i optužbe na račun zdravstvenih radnika svih profila i svih nivoa obrazovanja postoje i nesporno je da toga ima, ali ne bih sada da se pridružim zvaničnicima Ministrstva zdravlja koji su u više navrata to govorili, ali mislim da korupcija u zdravstvu nije sistemskog karaktera. Ja sam već više od četiri godine direktor u bolnici Požarevac i ni jedan pacijent niti bolesnik niti bilo ko od rodbine nije došao ovde u upravu da se žali i da kaže da je neko od njega tražio novac da bi mu se pružila odredjena medicinska usluga ili da bi možda preko reda uradio pregled ili neku dijagnostičku proceduru.

Percepcija korupcije u zdravstvu je znatno raširenija nego što građani imaju direktna iskustva sa

ovom pojavom – na primer, građani smatraju da je najkorumpiranija oblast zdravstvo (20%), više od

polovine (58%) smatra da je većina lekara korumpirana (a to se za sestre i tehničare smatra u 46%

slučajeva). Međutim, na pitanje da li su u poslednjih 5 godina imali prilike da podmite nekog u

zdravstvu, 64% tvrdi da nije imalo takva iskustva, niti oni niti članovi njihove porodice, pokazalo je skorije istraživanje Cesida.

U nereprezentativnoj anketi koju je sproveo Boom 93 na svom internet sajtu, čak 96 od 114 posetilaca navelo je kako su uvereni da je korupcija u zdravstvu u velikoj meri zastupljena. Samo petoro učesnika izjasnilo se da nije imalo iskustva s korupcijom u zdravstvu.

Kada govore javno, građani uglavnom izbegavaju da im se otkrije identitet.

U anonimnoj anketi, pokušali smo da saznamo kakva iskustva su građani imali sa plaćanjem ili poklonima da bi se omogućila ili ubrzala zdravstvena usluga.

-Lično nikad nisam dao, već drugome da da. Nisam jer me svi u Požarevcu znaju i bio sam na javnoj funkciji. Dao sam svojoj supruzi kad se porodila. Da li mi je neko tražio? Nije. Međutim, smatram da bi trebalo da se revanširam ako mi je neko učinio.

-Niko mi nije tražio novac ili sličnom ali sam poklon dala posle porođaja. Čisto da se časti doktor. To je verovatno naša navika. Da li je to dovoelo do boljeg tretmana? Nije. Isti tretman sam imala kao i ranije.

Čak 70% onih koji tvrde da su imali iskustva sa „korupcijom“ u zdravstvu tvrde da im niko ništa

nije tražio, već da su sami davali nešto, pokazuje istraživanje koje je sproveo Cesid.

To „nešto“ se u najvećoj meri svodi na poklone sitne vrednosti kao što su kafa, piće, čokolada

(69%); da su davali novac, tvrdi 21% onih koji su imali susret sa korupcijom, „protivuslugu“ 7%, a 3%

je dalo neki poklon veće vrednosti.

Uprkos svemu, većina građana (55%) smatra da ono što oni najčešće sami daju ne predstavlja

korupciju, već samo mali znak pažnje prema onima koji su im učinili neku važnu uslugu, od koje zavisi

njihovo zdravlje. 

Starija žena u anketi koju smo sproveli navodi da ima običaj da lekare časti kafom, ali iz pristojnosti. U tome ne vidi ništa neobično.

-Moja je volja ako ja odnesem negde kafu ili ne znam šta, to je čisto iz pristojnosti, moje pristojnosti, niko mi ne traži, smatram da to nije ništa strašno. Nije to neki poklon da je nešto zabrinjavajuće. Ja radim u ugostiteljstvu i znam kako to izgleda, poslužim čoveka i on me uvek časti. Znam kako to prija. Nije zbog toga da bi me bolje tretirali. Volim da čekam svoj red i ne ulazim nikad preko reda.

Srećko Bosić kaže da je ova vrsta „čašćavanja“ rasprostranjena.

-Toga ima, stalno. Znate kako, čak bude i neprijatno, po hodnicima nose kese i  ’Doktore, ovo je za vas.  Pa nemojte, molim vas.’ Sad, ne zato što se neko plaši da uzme, nego da ne vuče kese po hodnicima, stvarno.

On navodi da je uvreženo mišljenje da ako želite da nešto završite nešto morate i da date kao poklon. Međutim, navodi da će svaki pacijent dobiti uslugu I bez nagrađivanja.

-Mi smo od strane Ministarstva zdravlja usmereni kako da se ponašamo što se tiče korupcije. Dobijali smo postere, plakate, flajere, to se deli po ustanovi. Posteri su okačeni po hodnicima i na oglasnim tablama, da se ne daje mito i da sve može da se uradi i na to se stalno sugeriše. Međutim, ima nešto običajno u srpskom narodu, počevši od Milovana Glišića i ’Glave šećera’, podrazumeva se da ako hoćeš da završiš neki posao nešto mora da se da. Stvarno ne mora.

Ovaj tekst proizveden je uz podršku Evropske unije u okviru programa „Jačanje medijske slobode u Srbiji“ kojim rukovodi Delegcija EU u Srbiji, a implementira EPTISA Servicios de Ingenieria. Sadržaj ovog teksta i stavovi izneti u njemu su isključiva odgovornost Radija Boom93 i ni na koji način ne odražavaju stavove i mišljenja Evropske unije.

 

Boom93 Redakcija

Svojim odgovornim i profesionalnim radom redakcija Boom93 poštuje novinarske i profesionalne kodekse dajući svoj doprinos ostvarivanju javnog interesa u oblasti informisanja putem istinitog, nepristrasnog, pravovremenog i potpunog informisanja građana o svim važnim pitanjima značajnim za javnost. Stečeni kredibilitet se zasniva na objektivnosti, nezavisnoj uređivačkoj politici, odbrani javnog interesa, poštovanju novinarskih kodeksa i poverenju građana koje se gradi više od 28 godina.

Dodaj komentar

Kliknite ovde da biste komentarisali

Vaš komentar

Send this to a friend