Transparentno i javno

Gde i šta reciklirati u Požarevcu

Građani od skoro mogu da sortiraju papir, plastiku, odnosno komunalni otpad u kantama koje su postavljene u gradskom parku, ispred Centra za kulturu, u ergeli Ljubičevo i u Kostolcu na nekoliko lokacija. A gde se još može reciklirati?

Plastiku građani Požarevca mogu odložiti i u zelene mrežaste kontejnere koji se nalaze svuda po gradu. Međutim, ne može se reciklirati bilo koja plastika. Na proizvodu treba da bude označen broj u trougliću od strelica koji govori koja je vrsta plastike u pitanju. Brojevi 1, 2, 4 i 5 se mogu reciklirati. Topljenjem plastike sa oznakama 3,6 i 7 ispuštaju toksini koji su opasni po zdravlje. Zato, na primer, ukoliko cucle ili flašice imaju oznaku 7, ne treba ih podgrevati u mikrotalasnoj rerni jer toksini mogu da utiču na zdravlje bebe.

Da li ste znali da reciklažom možete da učinite i humanitarno delo? Sakupljanjem i odlaganjem plastičnih čepova možete pomoći kupvini ortopedskih pomagala onima kojima su ona neophodna kroz akcije Čep za hendikep i Čepom do osmeha. Njihove kutije možete pronaći u različitim prodavnicama ili institucijama. Potrudite se, da čepovi budu čisti, kako bi mogli da se recikliraju.

Fotografiju poslala Jasminka, kanta za plastiku

U Požarevcu se mogu reciklirati i paklice cigareta koje prikuplja ekološko udruženje „Sova“ od kojih pravi papir za umetnike. Ova organizacija ima za cilj da podigne svest o zaštiti životne sredine, kao i o pronalaženju rešenja za bilo koji ekološki problem.

Kutije za prikupljanje su postavljene u kafićima u centru grada i ova akcija je stalna. Udruženje „Naša kuća“ zatim od prikupljenog materijala ručno pravi papir od recikliranih paklica.

„Na ideju smo sponatno došli i započeli smo akciju sakupljanja otpada 22. aprila za Obeležavanje Međunarodnog dana planete i kasnije smo to proširili i na kafiće i napravili sistem prikupljanja paklica“, objašnjava predsednica ove organizacije, Ana Berišić.

Opasan otpad

Otpad se prema toksičnosti deli na opasan, bezopasan i inertan, odnosno onaj koji ne podleže nikakvim promenama, ne rastvara se i ne reaguje sa okolinom. Opasan otpad može biti zapaljiv, sklon oksidaciji, koroziji. Može biti otrovan i infektivan. U ovu kategoriju spadaju baterije i lekovi, koji se moraju odlagati na poseban način.

Prema Zakonu o upravljanju otpadom, proizvođači uređaja su dužni da omoguće da se baterija nakon upotrebe lako odvoji, kako bi se odložile na adekvatan način. Razlog ovome je to što baterije u sebi imaju teške metale poput kadmijuma, žive i olova. Baterije građani mogu odneti u neki od supermarketa koji navode da recikliraju baterije, kao i prodavnice elektro opreme i rasvete. S druge strane, na duže staze, punjive baterije su mnogo isplativija opcija.

Lekovi takođe spadaju u opasan otpad, pa onima kojima je prošao rok ili sa čijom ste terapijom završili, možete odneti u bilo koju apoteku. One bi po zakonu morale da ih preuzmu i tretiraju ga na odgovarajući način.

Zero waste

Još jedna opcija koja može pomoći smanjenu otpada, ali i smanjenju troškova jeste „Zero waste“ pokret. Influenseri širom sveta ugrabili su priliku da svojoj publici pokažu da je moguće smanjiti proizvodnju smeća na nulu. S obzirom da naše tržište još nije spremno za ovakav poduhvat, ovakva avantura je kod nas gotovo nemoguća, ali svakako postoje načini da nam kontejneri budu malo prazniji.

Od kada su plastične kese krenule da se naplaćuju, a za koje smo mislili da nam po pravu pripadaju, porasla je svest o njihovoj štetnosti i smanjila se njihova upotreba. Neki marketi krenuli su da proizvode kvalitetnije kese, na kojima piše da mogu da se koriste više puta, dok su drugi na svojim kesama napisali da su biorazgradive. Ovakve kese su čak i opasnije za okolinu jer njihovim raspadanjem mikroplastika ulazi u zemlju i vodu, a zatim i u lanac ishrane i na taj način postaje uzročnik mnogih bolesti. Paradoksalno, švedski inžinjer Sten Gustav Tulin patentirao je plastične kese, kako bi zaštitio životnu sredinu, jer ga je zabrinjavala seča drveća za proizvodnju papirnih kesa. Nekada je ipak bolje da se vratimo korak unazad, kao na pa primer kad zaboravimo ceger.

Višekratna ambalaža takođe može da doprinese smanjenju otpada. Svakodnevnu kupovinu vode u plastičnoj ambalaži možemo zameniti kupovinom jedne metalne ili staklene flaše za višekratnu upotrebu. Na kraju, pivo je uvek ukusnije iz stakla.

U poslednje vreme porastao je broj pordavnica polovne garderobe, u kojima staroj odeći može da se da novi život. Često je ta odeća i kvalitetnija od one iz butika „brze mode“ koja je napravljena da traje jednu sezonu, a plastičnog je sastava. Pametna kupovina takođe pomaže. Ne treba kupovati odeću koja nam je manja, dok to kilo viška ne nestane, mala odeća će nam praviti nepotrebnu gužvu u ormanu.

Zašto je reciklaža važana?

„Reciklaža kao praksa je veoma važna u cilju smanjenja otpada i ponovnog iskorišćenja sekundarnih mineralnih sirovina. Reciklažom smanjujemo količinu otpada koji bacamo na deponije i smanjujemo broj i veličinu deponija,“ odgovara Ana Berišić iz „Sove“.

U Srbiji se pre dve godine proizvelo ukupno 64,5 miliona tona optada, od koga je četvrtina opasna. Tek oko milion ipo tona otpada se reciklira godišnje u Srbiji od kojih je 96% opasan otpad, navodi se u izveštaju Republičkog zavoda za statistiku. Čak 60 miliona tona otpada odlaže se na tlo, što znači da je tu da ostane.

“Budućnost reciklaže u Srbiji može biti jako dobra i možemo postati novi ekološki centar Evrope, pored Slovenije. Samo je potrebna volja, stručnost i spremnost nadležnih na izazove,” zaključuje Berišić.

Autor teksta: Sanja Đorđević

 

 

Avatar

Boom93 Redakcija

Svojim odgovornim i profesionalnim radom redakcija Boom93 poštuje novinarske i profesionalne kodekse dajući svoj doprinos ostvarivanju javnog interesa u oblasti informisanja putem istinitog, nepristrasnog, pravovremenog i potpunog informisanja građana o svim važnim pitanjima značajnim za javnost. Stečeni kredibilitet se zasniva na objektivnosti, nezavisnoj uređivačkoj politici, odbrani javnog interesa, poštovanju novinarskih kodeksa i poverenju građana koje se gradi više od 28 godina.

Dodaj komentar

Kliknite ovde da biste komentarisali

Vaš komentar

Send this to a friend