Žene to mogu

Muški sport na ženski način:Igraju li žene fudbal bolje od muškaraca?

Kada govorimo o ženskoj ravnopravnosti u sportu gotovo da je nema. Šira javnost ne zna mnogo o stanju ženskog sporta, a nema ni prevelikog interesovanja jer važi pre svega mišljenje da je većina sportova za muškarce a ženski pokret nikada nije bio fokusiran na sport. O predrasudama vezanim za takozvane muške i ženske sportove za radio Booom93 govorile su fudbalerke ŽFK Požarevac, Sanela Jovanović i Milena Obradović.

Stereotipi  i predrasude o ženama u fudbalu su mnogobrojne i različite. Najčešće  mišljenje okoline je da žena ne može nikad da igra fudbal toliko dobro kao što to radi muškarac. Takođe, čim izabere ovaj sport, dobija epitet  da je muškobanjasta, muškarača, ružna ili čak da je lezbejka. Biti sportistkinja u Srbiji  nije nimalo lako. Ukoliko se na to doda da se bavi fudbalom, stvari postaju još teže. Na  čelu većine sportskih klubova na predsedničkim funkcijama kao i u upravnim odborima žena gotovo i da nema. Takođe malo je i žena trenera iako mnoge završavaju fakultete i specijaliziraju u raznim oblastima sporta i dalje su u manjini na ovim funkcijama.

Kako izgleda u praksi “muški sport na ženski način”  najbolje će nam  predstaviti  žene koje dokazuju da je pored fudbala moguće imati porodicu i decu  ali biti i uspešna u ovom specifičnom sportu.

Sanela Jovanović Obradović,  kapiten ženskog fudbalskog  kluba Požarevac. Od  detinjstva je u fudbalu i imala je  nekih petnaest godina kada je sa ocem iz svog sela došla u Požarevac  i tu napravila prve korake na sportskom terenu.  Sanela ima porodicu  i majka je dvoje odrasle dece ali od fudbala nije odustala nikada.

„Ja sam od osnivanja kluba u Požarevcu, to je  nekih 20 godina, od prvog dana kada je osnovan ŽFK. Sa svojom sestrom sam počela da igram fudbal sa klincima u selu pa smo čuli za ŽFK Požarevac i onda me je tata doveo sa petnaest godina i tada je praktično sve krenulo“-kaže Sanela Jovanović.

Nije retkost da najveći pritisak vrše upravo roditelji, puni predrasuda, koji ne dozvoljavaju ćerkama da se bave sportom koji ih zaista zanima. Vođeni mišlju da to nije sport za devojčice, odgovaraju ih od te ideje. Međutim, Sanela je imala tu sreću da joj je porodica dopustila da izgradi svoj put i njen otac imao je razumevanja za njenu želju da se bavi fudbalom.

 „Pa mnogo je važno da imate podršku što se tiče prvo roditelja pa ostalih, prijatelja, drugara, pertnera koji je uz vas, a sve ostalo je želja vaša i koliko vi želite i možete da doprinesete tome što želite.“-ističe Sanela.

Na pitanje koji je bio najgori trenutak u njenoj karijeri i životu i da li je pomišljala nekada da odustane od fudbala, Sanela se priseća najtežeg trenutka nakon  porođaja. Samo tri meseca nakon prvog porođaja Sanela se vratila na fudbalski teren i igrala utakmicu protiv Krušika. Posle rođenja drugog deteta pauza je bila duža nekih    tri  i po  godine.

Sanela Obradović je jedna od najstarijih igračica u klubu a na pitanje kako  mlađe generacije reaguju i da li oni imaju neke predrasude o tome da žena ne treba da se bave fudbalom Sanela naglašava da su mišljenja podeljena.

„Zavisi, ima devojaka koje smatraju da fudbal za žene nije, a ima onih koje razmišljaju normalno koje se prijavljuju da treniraju dolaze da igraju, da probaju ali ima dosta njih koji nas gledaju čudno, kažu one su muškobanjaste, grube.“

Biti žena sportista koja se bavi fudbalom  u  Srbiji u današnje vreme  je teško jer ženski fudbal i dalje nije cenjen  i ne gleda se ovde kao u inostranstvu kaže Sanela.

„ Donekle jeste teško jer ovde u Srbiji  ženski fudbal nije toliko gledan kao u inostranstv u. I nema toliko finansijskih sredstava ni sponzora za ženski fudbal. Ali ima ljudi  koji se bore za klub koji pokušavaju da na sve načine omoguće bolje uslove za igru.

Foto/ Boom93 Sanela Jovanović-Obradović-kapiten ŽFK Požarevac

Sanelina saigračica iz kluba Marija Vuković  trenutno igra u Rusiji  i jedan je od  svetlih primera da postoje takve mogućnosti da domaće igračice igraju za strane klubove i da  svaki trud može da se vrednuje jednog dana.

Sanela poručuje svim mladima  koji žele da se bave ovim sportom da budu istrajni u svojim željama.

„Devojke koje žele da se aktivno bave fudbalom treba samo malo više das potrude i da se upišu u ŽFK Požarevac, da budu aktivne što se tiče treninga i ništa nije nemoguće. A što se tiče fudbala preporučujem svim devojčicama koje žele da budu lepe i zdrave i da se aktivno bave ovim sportom da se učlane u Ženski fudbalski klub Požarevac, jer nije istina da  su devojke koje treniraju fudbal muškobanjaste i da nisu lepe.“

Foto/Boom93/ Trening ŽFK Požarevac

 Milena Obradović  golmanka u ženskom fudbalskom klubu Požarevac već više od 17 godina se bavi fudbalom,a  pre fudbala je trenirala rukomet  ali je želja za fudbalom preovladala tako se ona nešto kasnije nego ostale devojke posvetila ovom sportu. Milena je prve korake na fudbalskom terenu napravila upravo igrajući za ŽFK Požarevac i jedna od retkih koja je svoju karijeru izgradila igrajući za prvo za većinu klubova u Srbiji kao i za reprezentaciju a karijeru je krunisala u inostranstvu. Milena je igrala u Kazahstanu, Austriji i Mađarskoj u klubovima koji su u ligi šampiona.

“Ja sam relativno kasnije počela da se bavim fudbalom a do tog momenta sam se bavila rukometom.  Moj neki san je bio da igram fudbal i da se oprobam u tome, sticajem okolnosti to je od samog starta  krenulo dobro i evo već 17 godina je prošlo i ostala sam u fudbalu.”

  Kada je prvi put  ukućanima i drugaricama saopštila da želi da trenira fudbal koji je pre svega muški sport kaže da je to bio veliki šok za sve, posebno za roditelje ali i  za dotadašnje saigračice iz kluba u kom je trenirala rukomet.Milena se nakon međunorodne karijere i  igranja u inostranstvu za brojne strane klubove vratila u Srbiju i to u klub u kome je i počela.  Obradovićeva ističe da se trud itekako isplati  i moguće je da se fudbal igra i van granica naše zemlje.

„Ja sam igrala u Kazahstanu, igrala sam u Austriji u Mađarskoj u dobrim klubovima, ligu šampiona tako da je isplativoi može da se živi od toga. Može neki san da se ostvari. U zavisnosti od te dece koja kreću mogu da igraju u bilo kom klubu i savetujem svima ko god krene da se bavi nekim sportom bilo fudbalom ili nekim drugim sportom da živi neki svoj san i da sada može da igra u Barseloni i u Real Madridu i Bajern Minhenu, zaista to više nije kao što je nekada bilo.“-istakla je Obradović

Ono po čemu se  razlikujemo u odnosu na Evropu je to što se u Evropi i generalno u inostranstvu više poštuju  ženski  igrači fudbala nego ovde u Srbiji, tamo ste zapravo zvezda ističe Milena.

Foto/Boom93/ Milena Jovanović- golmanka ŽFK Požarevac

„ U Kazahstanu kada sam bila ja sam tamo bila zvezda kao što je Ronaldo u Real Madridu bio. Zaista su me poštovale i gračice izEvrope  verovatno id a dođu neke igračice sa strane ovde kod nas verovatno bi s isto tako osećale. Jas am stvarno imala sreću da se tamo osećam fenomenalno da upoznam neku njihovu kulturu, neke njihove običaje. Mnogo lep osećaj zaista I mnogo lepo iskustvo nosim odatle.“- ističe Milena.

Biti žena u Srbiji koja se bavi sportom i to fudbalom veoma je teško  imajući u vidu da svi ženski klubovi imaju manje sponzora nego muški.

Srbija i dalje ima problem sa sponzorstvom i sa tim nekim ulaganjima i to je čista ljubav ovde u Srbiji. Međutim kada se dođe do reprezentacije kada se ostvari neki san kada se ostvari neki san kada imate mogućnosti da igrate sa drugim klubovima onda kada odete preko onda se sve to nekako isplati i sama činjenica kada zaigraš u reprezentaciji to je nešto što ja mislim da je san svakog igrača i sportiste.

Mnogi muškarci ali i žene se  pitaju da li fudbalerke ikada nose haljine, suknje i štikle umesto kopački.

“Mislim da svaka igračica kao što možete da vidite  je lepa i lepo izgleda. Fudbal u Srbiji postoji već jedno pedestak godina. Tada je bila zabluda da su fudbalerke samo neke muškarače koje ne nose suknje koje se ne šminkaju ali to je prevaziđeno. Ja mislim da  su to stereotipi koji su prevaziđeni i da u današnjem sadašnjem vremenu svako ko dođe na utakmicu može da gleda i vidi lepu devojku a u gradu neće da prepozna da se ona bavi fudbalom uopšte. Reći će svaka čast lepa devojka, oblači se šminka se.”- kaže Milena.

Fudbalerke nisu jedine koje svakodnevno trpe zbog stereotipa. Predrasude  postoje u svim sferama  našeg tradicionalnog  društva prema sposobnostima. Žene ovde nailaze na brojnije i teže prepreke na putu ka sportskim postignućima. Činjenica je da se stvari menjaju i da se u budućnosti može očekivati da i naše tradicionalno društvo prihvati da žene mogu igrati muški sport na žesnki način i da je budućnost pred njima.

Tekst je nastao u okviru projekta “Žene su budućnost-kakva im je sadašnjost” koji podržava Gradsko veće Grada Požarevca. Projekat je realizovao autorski tim Radija Boom93. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
Avatar

Tatijana Spasojević

Dodaj komentar

Kliknite ovde da biste komentarisali

Vaš komentar

Send this to a friend