Žene to mogu

Osnaži, ojačaj, ohrabri (žene I javno zdravlje)

Srbija se, prema broju umrlih od raka dojke, nalazi na drugom mestu u Evropi, odmah iza Makedonije i upravo zato je sistem zdravstvene zaštite pokrenuo i omogućio obavljanje preventivnih pregleda i onda kada se same žene samostalno ne sete da dođu.

Žene su deo sistema medicinske zaštite bilo da se radi o njihovom zdravlju, zdravlju njihove dece i muževa ili brizi o starim roditeljima. Zbog toga su one dva puta češće korisnice medicinskih usluga od muškaraca. Pored toga 75% zaposlenih u zdravstvu su žene.

Žene su te koje brinu da se većina preporuka i saveta lekara u vezi lečenja sprovede u delo, bilo da to sprovodimo u svojim kućama ili to radimo profesionalno. Žene, takođe, podučavaju i daju savete u vezi zdravlja. Kod kuće, nama se obično prvima saopštava da li se neko od ukućana loše oseća i od majki se očekuje da odluče šta treba preduzeti dalje. Mnoga obaveštenja lekarima o bolesniku daju upravo žene, o izveštaju o simptomima i kretanju bolesti, delovanju lekova i toku lečenja. Sam sistem, takođe, zavisi od žena. Žene su te koje obično te koje popunjavaju upitnike za tzv. naučne radove, a naša tela služe kao sirovina za eksperimente i istraživanja /npr. kontraceptivna pilula/, o čemu često nismo nisu ni obaveštene ili nisu dale pristanak.

Bez obzira, na izuzetan doprinos i odgovornost koje žene imaju u oblasti zdravstva, još uvek imaju ograničenu moć da utiču na sam sistem zdravstvene zaštite. Oni koji stvaraju politiku, najčešće muškarci, prvenstveno zadovoljavaju finansijske potrebe pojedinaca, medicinskih ustanova i zdravstene industrije. Verujemo, da žena kao najčešće korisnice usluga i radnice u zdravstvu, treba da imaju najznačajniju ulogu u pitanjima za zdravlje i zdravstvenu zaštitu u društvu.

Rak dojke je vodeća maligna bolest kod žena, kako u razvijenim tako i u zemljama u razvoju. Rizik da oboli od karcinoma dojke ima svaka 8 do 12 žena. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije u svetu svake godine od raka dojke oboli oko 1,67 miliona žena, a oko 522 hiljade umre. Prema podacima Instituta za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut” iz 2012. godine u Srbiji je 4.417 žena obolelo od karcinoma dojke ili 25,5% obolelih žena od svih karcinoma. Iste godine 1663 žene su izgubile život zbog ove bolesti, odnosno 18,2%.

Od ukupnog broja novoobolelih žena u svetu od 20% do 30% žena je mlađe od 50 godina, a oko 33% žena su starosti od 50 do 64 godine. Broj obolelih žena prema broju stanovnika u našoj zemlji jeste sličan drugim zemljama u okruženju. Prema broju umrlih žena na žalost, naša zemlja zauzima neslavno drugo mesto u Evropi, zbog dijagnostikovanja raka dojke u kasnoj fazi.

U Srbiji se u momentu postavljanja dijagnoze kod 2/3 žena bolest nalazi u odmaklom stadijumu. Tada je veličina tumora preko 2 cm, regionalno je proširen ili sa udaljenim metastazama. Uspešnost lečenja zavisi od proširenosti bolesti u trenutku postavljanja dijagnoze. Ako je bolest otkrivena u ranoj fazi onda je petogodišnje preživljavanje visoko, pa čak 6 od 7 žena ima šansu da živi duže od pet godina sa ovom bolešću. Ukoliko je bolest u metastatskoj fazi otkrivena, tada će samo jedna žena imati šansu za petogodišnje preživljavanje od njih 7.

Najčešće pominjani faktori rizika za razvoj ove bolesti se dele na dve grupe, na one na koje se ne može uticati (kao što su nasledna predispozicija, prva i poslednja menstruacija, starenje…) i one na koje se može uticati (kao što su rađanje dece posle 30 godine, dojenje dece, pušenje, fizička neaktivnost, nepravilna ishrana, hormonska terapija…).

Mere prevencije su najbolji način borbe protiv malignih bolesti. Ono što svaki pojedinac može da uradi je da uklanja štetne faktore rizika i da usvaja pozitivna ponašanja. Redovne kontrole zdravlja su od vitalnog značaja jer vam pružaju šansu da na vreme i u ranoj fazi otkrijete eventualnu bolest, onda kada se još osećate potpuno zdravo i nemate nikakvih tegoba.

Prema podacima Zavoda za javno zdravlje Požarevac od karcinoma dojke u Braničevskom okrugu godišnje oboleva oko 80 žena, dok je smrtnost na nivou polovine tog broja.

Iako su poznati neki faktori rizika za nastanak raka dojke – prva menstruacija pre 12 godine, kasna menopauza posle 55 godine, nerađanje ili rađanje posle 35 godine, nedojenje, hormonska stimulacija koja pospešuje začeće i ona koja se uzima u menopauzi, za 70 odsto obolelih još se ne šta je tačno izazvalo bolest. Jedino je izvesno da u 10 do 15 odsto slučajeva rak dojke ima jaku naslednu komponentu.

“Žene koje imaju specifične gene koji se povezuju sa rakom dojke treba često pratiti, čak i kad nemaju opipljiv tumor, kako bi se bolest otkrila u ranoj fazi kada može u potpunosti da se izleči”, kaže profesor dr Radan Džodić, onkološki hirurg, bivši direktor Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije.  “Faktor rizika za nastanak raka dojke može da bude i zračenje zida grudnog koša. Kod žena koje su lečene od zloćudnih bolesti kao što su limfom i leukemija, posle 10 i više godina uslovljava tzv. indukovani rak dojke, koji je obično obostran. Gojaznost takođe povećava rizik, kao i alkoholizam. I veličina dojke verovatno ima značaja, jer recimo Japanke imaju male dojke i malu učestalost raka dojke.”

“Rak dojke ne možete da sprečite, ali možete da promenite nešto u navikama kako bi se smanjila učestalost. Recimo, može da se utiče na gojaznost, stres, zdrave navike. A pošto se zna da je rak dojke najčešći u petoj, šestoj i sedmoj deceniji, i da vrhunac dostiže posle 50. godine, te grupe žena treba sistematski pregledati. Mamografski snimak može da otkrije bolest na vreme, kada tumor može uspešno da se operiše i da se dojka očuva, a žena zadrži simetričan izgled”, objašnjava  dr Džodić.

Rani rak dojke nema simptome i zato su samopregledi veoma važni. “Milimetarski rak dojke ne može da se napipa, nema tegoba, ali žena koja svakog meseca pregleda dojku može da primeti i malu promenu, i da se javi na pregled. Žena može bolje da pregleda sopstvene dojke nego bilo koji lekar. Samopregled treba obavljati svakog meseca, između sedmog i  desetog dana od početka ciklusa”, kaže dr Džodić.

***

Oktobar se, kao Međunarodni mesec borbe protiv raka dojke, obeležava u mnogim zemljama širom sveta, kako bi se skrenula pažnja na rasprostranjenost raka dojke i podigla svest o značaju prevencije i ranog otkrivanja, kao i o mogućnostima pravovremenog započinjanja lečenja osoba obolelih od raka dojke.

U Srbiji je 2012. godine započelo sprovođenje programa organizovanog skrininga raka dojke, koji ima za cilj smanjenje smrtnosti i unapređenje kvaliteta života žena obolelih od ove bolesti.

Organizovani skrining raka dojke podrazumeva pozivanje i pregled mamografijom žena ciljne populacije od 50 do 69 godina jednom na svake dve godine. Od početka sprovođenja programa organizovanog skrininga raka, pozvano je na pregled oko 355.000 žena, a odaziv na mamografiju je bio oko 15% u odnosu na celokupnu ciljnu populaciju, na teritorijama opština gde se ovakav program sprovodi.

Na području Grada Požarevca je ove godine pozvano oko 2.500 žena da urade preventivni pregled, ali se odazvalo tek oko 900 njih, kaže dr Goran Nikolić iz Zavoda za javno zdravlje Požarevac. “Još jednom ću pozvati žene da se jave i zakažu pregled u Dispanzeru za žene Doma zdravlja Požarevac. Na pregled koji traje 20-ak minuta čeka se oko 10 dana i svaka žena treba da iskoristi priliku da proveri svoje zdravstveno stanje. Od pregledanih 908 žena, pozvano je njih stotinak da urade dopunsku dijagnostiku koja je pokazala da se uglavnom radi o benignim promenama. Međutim, u četiri slučaja su otkrivene maligne promene i te žene su poslate na lečenje. Nadamo se izlečenju I da će  ovim biti prevenirano javljanje karcinoma dojke”, kaže dr Nikolić.  

Žene koje u svojoj porodičnoj anamnezi imaju bliske rođake sa operisanim rakom dojke (majka, sestra) na ove preglede treba da se javljaju bez ikakvih poziva, redovno i češće nego jedanput u periodu od dve godine, upravo zbog toga što rak dojke ima jaku naslednu komponentu. “Ja sam izlečena, ali imam dve ćerke koje o svom zdravlju moraju posebno da vode računa”, kaže Dragana Petković koja je rak dojke pobedila pre 11 godina. Kada je bolest dijagnostikovana kod ove majke troje dece, ona je imala 45 godina a njeno najmladje dete samo 4 godine. “Mnogi kažu da se u životu sa svime pa i sa bolešću treba boriti zbog dece. Ja mislim da svako treba da se bori najpre zbog sebe, da treba sebe da voli, da poštuje, jer kada je žena zdrava I srećna, srećna je I cela porodica”, kaže Dragana koja je za bolest saznala tek nakon operacije. Na prvo javljanje lekaru alarmirao je trenutni bol pri podizanju ruke, ali su rezultati mamografije i tumor markera bili dobri. Tokom biopsije masnog tkiva, kako se u početku smatrala izraslina, utvrđeno je da se radi o karcinomu dojke I hirurzi su odlučili da dojku odmah odstrane. “Zamislite situaciju u kojoj se žena posle “bezazlene” intervencije budi iz anestezije bez najlepšeg dela tela, oličenja ženstvenosti… psiha je presudna u tom trenutku, kao i u svakom trenutku tokom borbe sa bolešću. Možda će ovo da zvuči neverovatno, ali ja sam u tom trenutku bila najsrećnija žena jer mi je zdravlje spašeno tim potezom lekara. Zahvaljujući tome sam ja već 11 godina izlečena i živim normalnim i zdravim životom”, kaže Dragana.

Psihičko stanje i način prihvatanja bolesti i lečenja presudni su za izlečenje. Nažalost, mnogo je žena koje ne žele da priznaju bolest, da o tome govore. “Pokušavala sam da napravim udruženje obolelih žena Braničevskog okruga ali nisam naišla na dobar odziv. Najčešće su žene govorile ”Moja bolest je moja briga, samo nemoj o tome da pričamo.” Mislim da je kod 90 odsto žena u pitanju osećaj stida što je bolesna, što je operisana, što nema dojku. A mislim da kada bi one progovorile o svojim iskustvima, da bi se udvostručio broj žena koje idu na redovne kontrole”.

“Veoma smo neodgovorni prema svom zdravlju, prema sebi. Žene koje nisu obolele često govore “nemam vremena , dugo moram da čekam , oni su (medicinsko osoblje) neljubazni, nemaju razumevanja”. A činjenica je da se čeka I kod frizera, ali se za to ima vremena, je l tako? Smatram da svaka žena za svoje zdravlje mora da odvoji vreme!” , tvrdi Dragana. “Kada sam primala hemoterapiju, svaka žena koja je sedela pored mene rekla je ”Zašto baš ja!?” Svi se to pitamo, a problem je što jednostavno nemamo zdravstvenu kuturu”, kaže Dragana.

 Svakoj ženi je neophodna pomoć da se izbori sa bolešću. Osim medicinske pomoći kroz terapiju, neophodan je rad i na njihovom mentalnom zdravlju, u kom leži 90% izlečenja.

 Vesna Gardašević, psiholog i žena koja se takođe izborila sa ovom bolešću organizovala je radionice za žene koje su prošle kroz ovo traumatično iskustvo. “Osim njih, javljale su nam se i neke žene koje su prosto htele da izgrade bolji stil života. Ove godine će takođe biti radionica, ali ćemo sada proširiti delovanje, i u saradnji sa Onkološkim dispanzerom u Opštoj bolnici u Požarevcu, organizovaćemo male radionice pomoći i psiholoških tretmana osnaživanja na licu mesta gde žene primaju terapiju, gde se odvija proces lečenja jer istraživanja pokazuju da žene koje uz medicinski imaju i psihoterapijski tretman, imaju veći procenat izlečenja”, kaže Vesna.

“Samim tim što proces lečenja traje dugo, oko godinu dana, nemamo uvek isti nivo energije, poleta i želje za izlečenjem i normalno je da dolazi do padova energije i volje, ali je bitno da u svemu tome shvatimo da je i bolest, kao i svaka kriza u životu, poziv na promenu i da može mnogo čemu da nas nauči I da nas osnaži. Posle nje izađemo jači, mudriji, a samim tim spremniji da i drugima pomognemo”, dodaje Gardašević.

Glas žena koje su se izborile sa bolešću i ponovo sopstveni život preuzele u svoje ruke mnogo je jači autoritet za široku žensku populaciju od ma koje zdravstvene kampanje. Više će se žena javiti na pregled jer  su čule priču žene kojoj se desila bolest nego zato što je stigao poziv iz Doma zdravlja da zakaže mamografski pregled. Zato je važno ne skrivati iskustvo koje osim Vama lično, može I drugima da pomogne.

Svrha projekta „Žene to mogu“, koji podržava Gradsko veće Grada Požarevca, a čiji je deo i ovaj tekst, jeste da predstavi socijalnu sliku o položaju žena u našem društvu, da ukaže na važnost i značaj žena u političkom životu, da ukaže na važnost i značaj obrazovanja i da promoviše, predstavi uspešne i odgovorne poslovne žene. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Boom93 Redakcija

Svojim odgovornim i profesionalnim radom redakcija Boom93 poštuje novinarske i profesionalne kodekse dajući svoj doprinos ostvarivanju javnog interesa u oblasti informisanja putem istinitog, nepristrasnog, pravovremenog i potpunog informisanja građana o svim važnim pitanjima značajnim za javnost. Stečeni kredibilitet se zasniva na objektivnosti, nezavisnoj uređivačkoj politici, odbrani javnog interesa, poštovanju novinarskih kodeksa i poverenju građana koje se gradi više od 28 godina.

Dodaj komentar

Kliknite ovde da biste komentarisali

Vaš komentar

Send this to a friend