Žene to mogu

Smanjenje siromaštva ili nekome je život majka, a nekome maćeha

Istraživanje Zavoda za statistiku EU – Eurostata i istraživanje Republičkog zavoda za statistiku u poslednjih godina pokazala su da je Srbija zemlja sa najvećim socijalnim razlikama u Evropi, da je kontrast između bogatih i siromašnih u Srbiji sve veći i zaoštreniji, da najširi sloj stanovništva stoji u redu najsiromašnijih u Evropi; da je isto to stanovništvo na ivici socijalne isključenosti; da zahvaljujući tome postataje lak plen za upravljanje i političku dominaciju.

Istraživanja o životnom standardu ukazuju i na jednaku stopu siromaštva žena i muškaraca. Međutim, niz drugih pokazatelja govori o nepovoljnijem ekonomskom i ukupnom položaju žena u Srbiji: veći je udeo žena bez redovnih ličnih prihoda; žene, zbog nižih kvalifikacija i kraćeg radnog staža, u proseku imaju za 15% nižu zaradu od muškaraca; žene duže čekaju i teže nalaze posao; postoji veća verovatnoća da će žene biti izložene siromaštvu u starosti zbog manjih prihoda zato što posle razvoda dominantno ili u celini izdržavaju decu, kao i zbog vanbračnog rađanja. Najveći rizik siromaštva javlja se kod starih žena na selu, samohranih majki, domaćica, Romkinja, izbeglica, neobrazovanih i nezaposlenih žena, bolesnih i žena sa invaliditetom, žena žrtava nasilja.

Prema ranije sprovedenom istraživanju o položaju žena na tržištu rada, stopa nezaposlenosti žena za polovinu je veća od stope nezaposlenosti muškaraca. Među zaposlenima ima 44% žena, a među nezaposlenima ima ih 54,3%. Od lica koja su dobrovoljno napustila posao iz porodičnih razloga, 80% su žene, koje čine i 98% onih kojima jedini rad jeste u domaćinstvu.

U periodu od 1990. godine do 2000. godine, broj zaključenih brakova opao je za 27%, a broj razvedenih brakova povećan je za 24%. Prilikom razvoda, ženama se u 80% slučajeva poverava samostalno vršenje roditeljskih prava, što zbog problema koji nastaju prilikom naplate alimentacije i slabe sudske zaštite prava deteta na izdržavanje, znatno povećava rizik od siromaštva.

Sprovedeno je i istraživanje u cilju sveobuhvatne analize položaja žena na tržištu rada, na osnovu čega su urađene preporuke mera za poboljšanje njihovog položaja.

Strukturna prilagođavanja makro i mikro ekonomske politike najčešće ne uzimaju u obzir probleme i činioce koji imaju negativan uticaj na žene i devojčice, naročito na one koje pripadaju marginalnim grupama ili koje su izložene većem riziku od siromaštva.

Posebno je naglašen problem zapošljavanja žena starijih od 45 godina, zatim domaćica, poljoprivrednica, mladih žena i žena iz višestruko diskriminisanih grupa. Osnovni problemi u zapošljavanju žena su neadekvatna kvalifikaciona struktura, diskriminacija po starosti veća nego za muškarce, pritisci radi odlaganja zaključenja braka i roditeljastva, seksualne ucene i drugo. Prepreke u samozapošljavanju su nedostatak početnog kapitala, nesigurnost ekonomskog okruženja, kreditna nesposobnost, nedostatak vlasništva nad nekretninama, nedostatak znanja i veština za preduzetništvo, nedostatak samopouzdanja i podrške.

Da bi se ostvarila ekonomska ravnopravnost žena i muškaraca, i suzbilo siromaštvo žena, prvenstveno se mora raditi na stvaranju uslova za otvaranje novih radnih mesta za žene. Žene, posebno u uslovima tranzicije, imaju ograničene mogućnosti zapošljavanja. Stoga mere za poboljšanje položaja žena na tržištu rada тreba da imaju  pozitivan efekat ne samo na stvaranje istih mogućnosti za žene i za muškarce, nego i na društvo u celini kroz povećanje privrednog razvoja.

Ove mere podrazumevaju borbu protiv stereotipa u podeli na „muška” i „ženska” zanimanja, podsticanje devojaka i žena da se profesionalno obrazuju za korišćenje modernih tehnologija i za usavršavanje u poznavanju procesa menadžmenta.

Krajem 2015-e godine, ukupan broj nezaposlenih lica na području Grada Požarevca bio je 4.679, a od toga 2.615 žena. Žene su takođe brojnije od muškaraca u svakoj starosnoj kategoriji, kao i po stepenu stručne spreme.

 „Razlike u stopama aktivnosti i zaposlenosti kod žena i muškaraca i dalje su prisutne. U 2014-oj zabeležen je rast stope zapošljavanja žena od 0,6 procentnih poena, ali je stopa zaposlenosti žena od 42,9% i dalje značajno niža od stope zaposlenosti muškaraca od 56,5%“, kaže Sonja Mirić Mladenović, direktorka požarevačke Filijale Nacionalne službe zazapošljavanje.

Nacionalni akcioni plan za ovu godinu predvidjao je da se u plan zapošljavanja, u programe i mere aktivne politike zapošljavanja uključe teže zapošljiva lica i posebno osetljive kategorije nezaposlenih gde spadaju i žene.

Medju prioritetima u sprovodjenju nacionalnog akcionog plana je podsticanje zapošljavanja nezaposlenih žena iz posebno osetljivih kategorija, i to:

–              samohrane majke,

–              žene iz sigurne ženske kuće odnosno žrtve porodičnog nasilja,

–              starije žene koje su ostale bez posla (preko 45 godina),

–              mlade žene bez radnog iskustva (do 30 godina),

–              korisnice novčane socijalne pomoći

–              Romkinje.

Postoje finansijske i nefinansijske mere zapošljavanja. Nefinansijske, tzv. jeftine mere aktivne politike  zapošljavanja su individualni razgovori, individualni planovi zapošljavanja, obuke za aktivno traženje posla, motivaciono-aktivacione obuke za nisko kvalifikovana i nekvalifikovana lica, sajmovi zapošljavanja. U finansijske mere spadaju program samozapošljavanja, programi otvaranja i opremanja novih radnih mesta za lica koja su teže zapošljiva (medju njima su i žene), stručna praksa, obuke za tržište rada , obuke za poznatog poslodavca. Sve su te mere usmerene na kategorije teže zapošljivih lica ili tzv. ranjive grupe, među koje spadaju i žene“, kaže Mirić Mladenović.

Na to da li će lice  biti teže ili lakše zapošljivo svakako utiče stepen obrazovanja ali i samo vreme koje lice provede na evidenciji jer se lice koje provede duže vreme na videnciji bez ikakvog angažovanja teže uključuje u svet rada“, objašnjava Mirić.

Nezaposleni ne moraju da čekaju konkurse poslodavaca već mogu da se opredele za korišćenje programa za samozapošljavanje. Korisnici pre konkurisanja za sredstva prolaze odredjene obuke za pokretanje sopstvenog posla, i te obuke podjednako prolaze i muškarci i žene. Međutim, blaga prednost se u konkurisanju daje ženama i one pri bodovanju biznis plana dobijaju veći broj poena u odnosu na muškarce.

U periodu 2004-2014 subvencija za samozapošljavanje je na području Braničevskog okruga ukupno dodeljena za 543 lica , a od toga su 224 žene. U 2015-oj je ovim programom obuhvaćeno 46 lica, od kojih 18 žena, a u prvih 8 meseci 2016-e finansirani su biznis-planovi 55 lica, od čega je 15 žena.  

Podaci pokazuju da se žene teže odlučuju za preduzetništvo. Primećeno je da osim porebe za finansjiskim sredstvima ima potrebe i za rešenim isntitucionalnim pitanjima kao što su vrtići, blizina škole, produženi boravci u školama, jer sam koncept preduzetništva ne podrazumeva 8-časovno radno vreme. Kako je važna i podrška porodice koju vrlo često žene nemaju, one su praktično prepuštene same sebi i vrlo često odustaju od bavljenja privatnim poslom, iako imaju dobre poslovne ideje“, kaže Sonja Mirić Mladenović.

One koje se upuste u ovu borbu, velike su i hrabri žene, koje su shvatile da nema drugog izbora i da se mora napred za sopstveno i dobro porodice. „Smatra se da je kod 99% žena koje kreću da se bave preduzetničkim poslom, osnovni razlog za to krajnja nemaština, odnosno to je izlaz, jer su one na neki način ostale bez posla i primanja. Znači, samo je jedan odsto žena preduzetnika u Srbiji koje se tim poslom bave isključivo zato što žele i smatraju da mogu nešto bolje i više“, kaže Sunčana Tadić, i sama preduzetnica već čitavu deceniju. „Što se tiče generalnog položaja žena preduzetnika u našem društvu mislim da je to dvostruko nepovlašćena kategorija. Prvo je biti preduzetnik u Srbiji jedna nezavidna pozicija, drugo položaj žena u odnosu na muškarce definitivno nije ravnopravan, te je samim tim položaj žena predzetnika dvostruko teži,“ napominje ona. Međutim, kada postoji samo jedan put, njime se mora ići.

Kada se za jedno društvo kaže da ima najveći rizik od siromaštva, i da svaki peti stanovnik može završiti u potpunom siromaštvu, to nije samo odraz njegovog finansijskog stanja nego i mnogih drugih dimenzija života – njegovog kvaliteta, dostupnosti važnih sadržaja, socijalne ostvarenosti ili isključenosti, ličnog zadovoljstva.

Svrha projekta „Žene to mogu“, koji podržava Gradsko veće Grada Požarevca, a čiji je deo i ovaj tekst, jeste da predstavi socijalnu sliku o položaju žena u našem društvu, da ukaže na važnost i značaj žena u političkom životu, da ukaže na važnost i značaj obrazovanja i da promoviše, predstavi uspešne i odgovorne poslovne žene. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

 

Boom93 Redakcija

Svojim odgovornim i profesionalnim radom redakcija Boom93 poštuje novinarske i profesionalne kodekse dajući svoj doprinos ostvarivanju javnog interesa u oblasti informisanja putem istinitog, nepristrasnog, pravovremenog i potpunog informisanja građana o svim važnim pitanjima značajnim za javnost. Stečeni kredibilitet se zasniva na objektivnosti, nezavisnoj uređivačkoj politici, odbrani javnog interesa, poštovanju novinarskih kodeksa i poverenju građana koje se gradi više od 28 godina.

Dodaj komentar

Kliknite ovde da biste komentarisali

Vaš komentar

Send this to a friend