Žene to mogu

Uloga žena u političkom i društvenom životu

Srbija je ove godine povećala najmanji neophodan broj žena na izbornim listama sa trećine na 40 odsto.Već sada u Skupštini sedi 98 poslanica, po čemu je Srbija na 25. mestu od 190 zemalja po broju žena u parlamentu. Međutim, bez obzira na međunarodne rezultate i sve progresivnije zakone, žene u Srbiji su i dalje na marginama odlučivanja u politici, smatraju analitičari.
ilustracija/pixabay

Broj poslaničkih mesta koje pripadaju ženama raste sa svakim izbornim ciklusom. Primera radi, procenat žena u Skupštini Republike Srbije porastao sa 1,6% žena izabranih 1990. godine na 21,6% nakon izbora 2008. godine. Dalje, nakon izmene izbornih zakona 2011. godine kada je ženama zagarantovana trećina poslaničkih mesta, i izbora održanih 2012, broj narodnih poslanica povećao se na 32,4% kao direktna posledica tih izmena.

Foto: Boomm93/MMV

Nedavno je potpredsednica Vlade Srbije i predsednica Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost Zorana Mihajlović izjavila da veruje da će Vlada sa većim brojem ministarki poslati jasnu poruku da se Srbija razvija u društvo jednakih šansi za sve.

“Važno je da se ženski glas čuje na mestima na kojima se donose odluke i sigurna sam da će žene u Vladi dokazati svojim znanjem i posvećenim radom da mogu da povedu Srbiju napred”, istakla je Zorana Mihajlović.

Ona je dodala i da nema dovoljno žena na rukovodećim pozicijama u sektoru rudarstva i energetike, što predstavlja gubitak za te kompanije.

Navodeći da je, dok je bila na čelu Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, 43 odsto žena bilo na pozicijama odlučivanja, Zorana Mihajlović je ukazala da je u Ministarstvu rudarstva i energetike zatekla samo 18 odsto žena na tim pozicijama i da će se to menjati.

Najveća razlika u učešću žena i muškaraca na najvišoj poziciji u opštinama i gradovima, odnosno na poziciji predsednika opštine, odnosno gradonačelnika. Na ovim visokim pozicijama žene su manje zastupljene. Istovremeno na mestu sekretara opštine gotovo uvek su žene. Ujednačeno učešće muškaraca i žena u političkom i javnom životu jedan je od ključnih preduslova ostvarivanja demokratije.

U trenutnom sazivu požarevačke skupštine od 68 odbornika, 29 su žene, što čini 41 odsto. Na mestu zamenika predsednika Skupštine grada i sekretara Skupštine su žene, ali nasuprot tome nijedne žene nema među članovima Gradskog veća.

Foto:Zoran Milovanović

Jedna od najmlađih odbornica u požarevačkoj Skupštini, Jovana Dinić, kaže da je član Socijalističke partije Srbije postala u devetnaestoj godini i da je bilo raznih komentara i kolega i ljudi.

„Onda sam shvatila da je previše njih apolitično, da je protiv sistema i da dok međusobno pričaju ne mogu ništa da urade i da možemo da promenimo nešto samo ako i mi postanemo deo tog sistema i shvatila sam da ću najbolje da promenim svoje okruženje na lokalu ako budem i ja deo tog sistema. Samo ako sam ja prisutna tamo gde se prave dogovori, tamo gde se glasa za tim pregovaračkim stolom samo tako ću moći da promenim nešto i da uradim nešto za ljude koji dele ista ideološka uverenja kao i ja.

S obzirom da živimo u patrijarhalnom društvu i gradu Požarevcu koje je manje mesto ovde ljudima kada kažete da želite da se bavite politikom na nekom ozbiljnijem nivou, oni vas ne shvataju ozbiljno iako ste vi izuzetno uspešni u poslu koji obavljate, ali zbog čega bi ti želela da vodiš grad ako već imaš svoju profesiju i porodicu. Ne razumeju tu potrebu žene da uradi nešto više, da pruži neki veći doprinos i to je ono što nedostaje muškarcima, a žene to imaju. Sve one su mnogo mudrije i iskrenije u toj svojo nameri. Svaka od njih je iskreno želela da nešto uradi i promeni, a ne samo da postane narodna poslanica ili ministarka i to je ono što nedostaje muškarcima, mnogo jača želja za promenom“, kaže ona

Jovana navodi da se poslednjih godina zastupljenost žena u politici povećava, da se čuje njihov glas, ali i dalje nedovoljno.

„U narodnoj skupštini republike Srbije imamo 41 posto žena što je takođe dobro jer žene se javljaju i čuje se njihov glas, ali nedovoljno još uvek su one prisutne i čuju se, ali nisu one te koje donose odluke. One su realizatori tih odluka“.

Prema postojećoj statistici, braničevski okrug je najgore pozicioniran po indeksu rodne ravnopravnosti, jer u okrugu nema nijedne žene koja vodi neku opštinu.

„Takođe u izvršnoj vlasti grada Požarevca nemamo nijednu ženu, to je ipak neki pokazatelj da tamo gde žene treba da nešto urade i da se čuju one nisu prisutne. Nekako se ustalilo mišljenje da žene treba da se bave kulturom, socijalnom politikom, istorijom, a ne da one vode javna preduzeća, mislim da je glavni problem u našem društvu gde se misli da žena neće uspešno voditi takva preduzeća. One su najčešće šefovi nekih odseka, što znači da su i dalje žene te koje rade, nisu te koje vode i rukovode.

Mislim da treba mnogo više da se uključe i naše kolege da nas više motivišu i pohvale i da nam daju šansu da se i mi dokažemo i da i mi budemo te koje ćemo nešto voditi, a ne samo raditi. Oni uglavnom ubiraju plodove našeg rada, ali mnogo je važno da svi zajedno komuniciramo i da nekim timskim radom uradimo što je više moguće“, zaključuje Dinić.

Na čelu javnih preduzeća u gradu, kojih ima 5, samo je jedna žena trenutno.

Međutim, možda da bi se stvorio bar privid ravnopravnosti, ženama se “daju” direktorska mesta u prosveti i ustanovama kulture, sektorima u kojima ima neuporedivo manje novca i ljudstva. Tako od 12 ustanova, na čelu osam su direktorke.

Boom93/N.Stojićević

Marija Papović, direktorka Javnog komunalnog preduzeća “Parking servis” smatra da postoji tradicionalna i dugogodišnja praksa da su muškarci sposobniji da vode preduzeća u javnom sektoru,  i možda je to unazad kroz neko dugogodišnje iskustvo praksa i pokazala, ali prema njenim rečima nisu dovoljno šansi dali ženama da bi se ta praksa opovrgla.

“Kada su mene pozvali, ja nisam neko ko bi odbio takvu priliku. Imala sam neko radno iskustvo na rukovodećim mestima, tako da nisam smatrala da je to nešto što jedna žena ne treba da prihvati.

Zaista mislim i lično se i zalažem i nekim svojim primerom želim da pokažem da su žene podjednako sposobne, ako ne i sposobnije, samo s one strane što mislim da su žene pre svega empatičnije. Imaju neku empatiju prema kolegama, da su sposobnije i spremnije i da saslušaju i zaposlene. Samim tim kroz neki timski duh mogu mnogo bolju organizaciju  i rezultate poslovanja da pruže. Sa više detalja i analize pristupamo rešavanju problema, ali pre svega mislim da smo više spremne za timski rad, a manje sujetne nego što je to u muškom svetu”, naglašava ona.

Često se može čuti, da baš zbog toga što za razliku od muškara, žene treba da se svakodnevno dokazuju u svojim poslovima, one beže od rukovodećih položaja, pa su one te koje završe sve poslove, ali nisu one koje rukovode.

Papović  kaže da je ženama potreban vetar u leđa, a pre svega podrška koja dolazi iz porodice kako bi se odvažile da ono što urade predstave kao svoj rad id a zaista budu one koje rukovode.

“Mislim da žena pre svega treba da ima podršku iz porodice jer smo sve mi prvenstveno okrenute porodici i deci. Ako žena nema podršku iz porodice mislim da se mnoge žene baš zbog toga ne rešavaju da preuzmu neke veće funkcije, već odrade veći deo posla, a onda budu u senci muškog rukovodioca.

Žena podjednako može da bude uvažena u poslu zajedno sa svojim muškim kolegama i mislim da je to do nekog ličnog stava i do toga kako se ti lično postaviš. Svim ženama želim da samo hrabro koračaju u takvom pravcu, da ako već dobro rade svoj posao i ako znaju da ga rade dobro i ako imaju sposobnosti da ne treba da se libe, već da apliciraju za najviše funkcije”, poručuje Papović.

Kada žena u Srbiji odluči da se bavi politikom jedan od najvećih izazova sa kojima se susreće jeste upravljanje vremenom. Političarke su saglasne da je vremena jako malo za sve obaveze i ciljeve, a bez podrške porodice je nemoguće sve ispuniti.

Takođe žena treba da se izbori i sa stereotipima i predrasudama. Mnogi žene vide kao nužnost na političkoj sceni da bi se zadovoljila zakonska kvota, ali bez vizije da one imaju pravo na svoje mišljenje i da isto i iskažu. Još manje ih vide kao vođe, kao pokretače reformi, kao sposobne da upravljaju državom.

Dok svaka druga žena u Srbiji smatra da bi svet bio bolji ako bi političari pretežno bile žene (53 odsto), ovo mišljenje deli tek 18 odsto muškaraca. Među muškarcima u Srbiji preovladava mišljenje da ne bi bilo razlike ako bi se politikom pretežno bavile žene (46 odsto). Sa druge strane, 18 odsto građana Srbije smatra da bi svet bio lošiji kada bi ga vodile žene. Četrdeset odsto građana Srbije i građana sveta smatra da ne bi bilo razlike ako bi svet vodile žene.

Boom93/N.Stojićević

Tatjana Stojadinović, je odbornica u aktuelnom sazivu gradske skupštine Požarevca, ali i predsednica odbora pokreta Dosta je bilo, koji predstavlja opoziciju u gradu. Ona smatra da od toga da li će se glas žena zaista čuti ili ne u politici zavisi kojoj opciji pripadaju.

„U nekoj opciji se zaista čuje glas žena, a u nekoj opciji su one tu marketinga radi, da budu lepe, jezične da kažu sve ono što drugi ne smeju jer očekuju da će ta suprotna strana imati više respekta. Žene su u politici zato što zaista imaju ideje. Do sada je bila praksa da su monopol u politici držali muškarci pa bi bilo važno da se veći broj žena aktivno i stvarno uključi u politiku“, smatra ona.

Tatjana kaže da bez obzira kojoj opciji pripadate da je najbitnije da verujete sebi kao žena i da vas oni koji stoje iza vas, pre svega porodica podržavaju. Prema njenim rečima ona je oduvek bila zagovornik promene sistema i problem nije bio ko je na vlasti, već kako se vlast vrši u našoj zemlji.

„Smatram da problemi nisu na najnižem nivou već sistemski i krenula sam da razmišljam na koji način to može da se promeni i aktivno sam krenula da pratim dešavanja u politici. Nakon susreta sa pokretom Dosta je bilo, odlučila sam da uđem u njihovu organizaciju.

„Biti u politici u Srbiji je teško i za muškarca i za ženu, pogotovo ako ulaziš iz iskrenih namera i pobuda. Ako nemaš ličnih aspiracija, ako nemaš ambicija da putem politike dođeš do nekog položaja, e tada to deluje neuverljivo i u tom smislu jeste teško baviti se politikom, pogotovo na lokalu“, navodi Stojadinović.

Ona zaključuje da je pored toga što je teško biti žena u politici, još teže ukoliko ste u opoziciji, jer su tada pred vama još teži izazovi i dokazivanje, da je ono čime se bavite i zastupate, zaista iskreno i bez ikakvih drugih pobuda.

Tatjana dodaje da većina žena sa kojima ona razgovara smatra da ništa ne može da se promeni, uglavnom su pomirljive prirode i nemaju taj borbeni stav kao muškarci.

„Žene obično kažu da ne može sistem da se promeni, da je teško promeniti nešto što je ukorenjeno 30 godina unazad, međutim ukoliko žele one mogu to da menjaju i odozdo da jedna osoba može da doprinese promeni“, kaže Stojadinović.

Kulturološki obrasci koji su nam kao društvu postavljeni pre mnogo godina, pokazuju da su žene te koje moraju ipak više da se dokazuju, ali da li je problem to što žene češće odustaju od borbe da zasluže svoje mesto.

Maja Marić iz Udruženja „Urban Stream“, smatra da je potrebno vremena da se društvena svest promeni, ali da su pomaci ipak napravljeni.

„Oduvek je nekako bilo da su muškarci bili na političkim pozicijama pa se to poslednjih godina menja i sada imamo dosta ministarki. Čini mi se da su naši kulturološki obrasci ti koji su postavili u ranijim decenijama neke temelje koje mi sad pokušavamo da izmenimo u cilju ravnopravnosti podjednake zastupljenosti muškaraca i žena, ali je to sve proces za koji je potrebno vremena i samim tim što žene kao i muškarci treba malo više da zasluže svoju poziciju i da se dokažu. Ali vidim to se dešava možda žene odustaju pre nego da se upuste u neku borbu, jer to jeste borba za njih da se dokazuju možda malo brutalnija igra u tom smislu da žene ne žele da se upuste u to“, kaže Marić.

Naše sagovornice se slažu u jednom, da je potrebno da se žene angažuju i da se njihov glas čuje, ali da im je ujedno daleko teže da se dokažu i ostanu na tim pozicijama. Međutim, iz primera kako odbornica, tako i ditrektorke JKP „Parking servis“, možemo videti da žene zaista mogu da budu na rukovodećim položajima, što one svakodnevno i dokazuju.

Za bavljenje politikom treba mnogo snage i energije. U patrijarhalnom društvu koje i dalje gaji stereotipe i ženi nameće brojne obaveze, ovaj posao je još teži. Međutim, koliko će žene biti uspešne u karijeri, koliko u porodici, a koliko u politici jeste nešto na šta jedino one mogu uticati. Na pomoć i podršku muškaraca mogu da računaju tek kada zaista pokažu da su u stanju da budu podjednako korisne na svim poljima.

 

 

Projekat “Žene to mogu”, podržava Gradsko veće Grada Požarevca, a čiji je deo i ovaj tekst ima za cilj da predstavi socijalnu sliku o položaju žena u našem društvu, da ukaže na važnost i značaj žena u političkom životu, da ukaže na važnost i značaj obrazovanja i da promoviše, predstavi uspešne i odgovorne poslovne žene. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva …

 

 

 

 

Avatar

Neda Stojićević

Dodaj komentar

Kliknite ovde da biste komentarisali

Vaš komentar

Send this to a friend