Žene to mogu

Žene u medijima i medijska pismenost: Koliko se zaista njihov glas čuje?

Poslednjih godina, novinarstvo je postalo ženski posao, odnosno žene su te koje su zastupljenije u medijima kao one koje proizvode vesti, ali i kao spikeri i prezenteri istih.
ilustracija/pixabay

Snježana Milivojević, profesorka Fakulteta političkih nauka ističe da žene čine 22 odsto osoba čiji se glas čuje, o kojima se piše ili koje se vide u štampi, televizijskim ili radijskim vestima u Srbiji.

Vidljivost žena opada kako raste istaknutost i važnost teme. U političkim temama, koje dominiraju medijima u Srbiji, žene čine samo 14% subjekata. Sa druge strane u vestima o poznatim ličnostima, umetnosti, medijima i sportu one čine 44% svih subjekata.

Žene su vidljivije u profesionalnim grupama koje imaju niži status u društvu i kada se pojavljuju u  ulogama koje se percipiraju kao ’ženske’ kao što su : domaćica/roditelj, seksualna radnica, zdravstvena ili socijalna radnica, dete ili mlada osoba, ali i javna ličnost, umetnica ili glumica. U svim ovim kategorijama žene su brojnije nego muškarci. Istovremeno žene akademke/ekspertkinje/ nastavnice i poslovne žene su (sa 8% odnosno 4%) skoro nevidljive.

Ženski glas se u vestima najmanje čuje kao stav stručnjaka i ekspertkinje (samo 7%), što je  ispod evropskog proseka koji iznosi 18%, i proseka Severne Amerike u kojoj su najprisutnije u čitavom svetskom uzorku sa 32%.

Međutim, prema istraživanju Globalnog medijskog monitoring, koji se sprovodi na pet godina, među onima koji prave vesti, žene su znatno brojnije (71%).  Njihov broj se, međutim, razlikuje u zavisnosti od profesionalnih uloga – dok su oko 58% svih reportera i novinara bile žene, kada su u pitanju prezenteri vesti, taj procenat raste do 80%.

Tanja Rokvić/privatna arhiva

Tanja Rokvić, novinarka i urednica u požarevačkom nedeljniku Reč naroda, smatra da je novinarstvo i ženski i muški posao.

Kada sam ja došla u redakciju ona je bila mešovita, čak je bilo malo više muška redakcija i svi su radili sve poslove. Smatram da mi koji smo se opredelili za ovaj posao nemamo taj luksuz da to biramo i ne bi trebalo da biramo. To je nešto sasvim normalno, pa čak i donošenje odluka je u našoj redakciji potpuno ravnopravno. Mislim da kod nas žene imaju sva moguća prava što se tiče odlučivanja, žena nam je predsednica sindikata, žena nam je direktorka, ja sam urednica, imamo jednog kolegu koji radi pripremu, pa možda se on sada bori za svoja prava. Imamo taj neki zdrav način odlučivanja u firmi, gledamo da se konsultujemo jedni sa drugima. Što se tiče novinarstva kao ženski ili muški posao, profesija je za ženu možda teža za usklađivanje sa porodičnim obavezama, jer novinarstvo nije posao od 7 do 3. Kada radiš kao novinar putuješ na terene i uveče i ujutru, i kada su poplave i požari. Iz tog razloga je novinarstvo možda malo zahtevnije za ženu u nekom fizičkom smislu. Što se tiče snalažljivosti, mislim da tu nisu ni u kakvom gubitku i da će se pre snaći, jer žene su prosto takve i mogu na više frontova da rade”navodi ona.

Žene čine veliki procenat zaposlenih novinara i, uz male varijacije, tokom cele decenije predstavljaju većinu među reporterima u tradicionalnim medijima (56%- 49%- 58%), a često je uvreženo mišljenje da su one te koje odrađuju teži deo posla, odnosno rad na terenu. Redakciju nedeljnika Reč naroda uglavnom čine žene, ali kako urednica navodi, ova praksa u njihovoj redakciji ne važi.

“Mi trenutno imamo jednog kolegu novinara i ja moram da priznam da se on prema nama zaista džentlmenski odnosi. On se zaista trudi da preuzme sve teže terene na sebe. Teže u smislu odlaska na neke dalje terene u neko doba koje nije baš najsrećnije. Ne kažem da koleginice to ne žele da rade, ali on je tu da se uvek nekako prvi javi. Imamo mi naravno neku podelu po oblastima koje pratimo, neko je specijalizovan za neku oblast više neko manje, tako da gledamo da tu bude neka podela kako ljudi ne bi morali da se previše pripremaju za neki teren i da su već u temi. Kada su u pitanu neki sajmovi koji duže traju ili neki udaljeniji tereni, moram da priznam da je on taj koji to preuzima na sebe, a nama prepušta koje su u lokalu. Kada sam ja počinjala da radim i kada sam ja radila novinarski posao, bila je podeljena redakcija i moram da priznam da to tad nije bio slučaj”, kaže Rokvić.

Prema profesionalnim ulogama žene brojčano nadmašuju muškarce kao prezenterke vesti ali se ređe pojavljuju kao voditeljke/urednice emisija, naročito nakon pedesete godine.

S druge strane u Srbiji je evidentno prisustvo seksizma i mizoginije u javnom diskursu. Uspostavljanje mehanizama za žalbe i pritužbe na rad medija još uvek nije dovelo do poboljšanja u načinu izveštavanja o ženama. Treba imati u vidu da je za bolje funkcionisanje ovih mehanizama neophodno da svi mi budemo dovoljno medijski pismeni i da koristimo mehanizme koji su nam na raspolaganju.

Jana Jacić
Foto:Boom93

“Onako kako bih ja objasnila medijsku pismenost, to je veština koja je svima nama neophodna u 21. veku. Dakle, ono što su pisanje i čitanje u 18., 19., i 20. veku, to je medijska pisemenost u 21. veku. To znači da svi mi treba da posedujemo bar minimum veština za tumačenje medijskih sadržaja koje konzumiramo, bilo da su to sadržaji informativnog karaktera, političkog karaktera, zabavnog karaktera ili bili kakvog zato što moramo posedovati veštinu za raspoznavanje onoga što su činjenice, onoga što su nečija mišljenja i stavovi i onoga što je medijski prostor plasiran sa ciljem obmanjivanja konzumenata medijskog sadržaja”, kaže Jana Jacić profesorka koja u Požarevačkoj gimnaziji predaje izborni predmet, Jezik, mediji i kultura.

Prema njenim rečima, kada pričamo o najstarim građanima koji žive u Republici Srbiji, kada je medijska pismenost u pitanju oni poseduju veoma nerazvijene veštine.

“Lično verujem da kada pričamo o najstarim građanima koji žive u Republici Srbiji mislim da su oni kada je medijska pismenost u pitanju sa veoma nerazvijenim veštinama. Ne bih sada targetirala pojedine medije kojima su oni izloženi svakoga dana, ali neko ko konzumira sadržaj samo određene televizije koja ima nacionalnu frekvenciju i neko nema priliku da konzumira sadržaj neke druge televizije zato što ta televizija ne može da dobije nacionalnu frekvenciju, taj neko ne može da ima čak ni šansu da bude medijski pismen. Ali ne možemo se baviti medijskom pismenošću u Srbiji ako ne pomenemo neke najveće medijske kuće. Nije istina ono što se govori na Pinku, ali nije istina ni ono što se govori na N1, istina je negde na sredini i mi kao neko ko se kritički osvrće na čitavu situaciju moramo biti svesni da je istina negde na sredini”, zaključuje Jacić

Kao prezenterke i spikerke žene brojčano nadmašuju muškarce i na radiju i na televiziji. Muškarci prezenteri su svi srednjih godina (35-49), dok je 28% prezenterki vesti mlađe (19-35 godina). Kada je u pitanju televizijsko izveštavanje, reporterski i novinarski posao jednako je raspodeljen među profesionalcima oba pola.

Dugogodišnja novinarka u Požarevcu, Dragana Deurić, ističe da je novinarstvo u poslednje vreme zaista ženski posao.

Posao u medijima je u poslednjih 30 godina postao više ženski posao, žene su brojčano osvojile medije. Mislim da su vrlo kvalitetne u tom svom poslu i svakako moraju da daju sebe mnogo više nego muškarci da bi opstale u tom poslu, mnogo više da se angažuju. Ipak, jako ih je malo na rukovodećim mestima. Međutim, mislim da je problem univerzalan jer i u svakom drugom poslu žene teže dolaze do rukovodećih poslova. Ima tu svega. Pre svega, mi i dalje živimo u muškom svetu, Srbija je i dalje patrijarhalna zemlja gde se na ženu koja je uspešna (jer puno radi) gleda malo podozrivo, jer se smatra da samo „zmije“ i „kučke“ dolaze do najviših mesta i postaju vlasnici. Na ženu se uopšte više gleda kao na majku, kao na nežnije biće koje ima neke druge obaveze i ne može poslu toliko da se posveti, a sa druge strane i žene se same povlače, baš zbog obaveza i te univerzalne uloge koju imaju, neće da ulaze u odnose gde stvarno moraju da budu vuci da bi opstale“, kaže ona.

Na radiju ima mnogo više reporterki (64%) i spikerki (83%), ali ta činjenica ne utiče bitno na bolju zastupljenost žena u sadržaju vesti.

U dnevnoj štampi vesti u velikoj meri nisu potpisane. Gotovo 80% analiziranih tekstova u štampanim medijima nije bilo potpisano, zbog čega je teško utvrditi identitet novinara i novinarki, a u skladu sa tim i rodnu strukturu onih koji prave vesti.

Žene su i dalje subjekti u  manje od četvrtine vesti 22 % ( 21% u 2005. godini, 28% u 2010. godini i 22%  u 2015. godini) u svim tradicionalnim medijima. Tokom 2015. godine u monitoring su uključeni informativni internet sajtovi i tvitovi informativnih redakcija a rezultati govore da se isti trend  prenosi i u digitalni svet. Ustvari, žene su u digitalnim medijima subjekti u 20% vesti, dakle, čak nesto manje nego u  konvencionalnim medijima.

Sagovornice Boom93 se slažu da je za ženu koja se bavi novinarstvom, podrška porodice, pored one koju ima u radnom kolektivu presudna da bi ona mogla da uspe u svom poslu.

“Osim kolektiva, koji je vrlo bitan, da kolektiv u mediju bude složan, a rame uz rame je podrška porodice. Sve ostalo može da se nadoknadi, stiče se i iskustvo, jer niko od nas nije došao spreman za posao koji nas čeka, to je velika nadogradnja kasnije u praksi. Mislim da je podrška porodice i razumevanje za taj posao vrlo bitno. Specifično žive ljudi koji žive za novinarem ili novinarkom i specifičan je odnos sa njim. Ali mislim da može mnogo da se nauči u kući od žene koja se bavi novinarstvom”, zaključuje urednica nedeljnika Reč naroda.

Prema profesionalnim ulogama žene brojčano nadmašuju muškarce kao prezenterke vesti, ali se ređe pojavljuju kao voditeljke ili urednice emisija, naročito nakon pedesete godine.

 

 

Projekat “Žene to mogu”, podržava Gradsko veće Grada Požarevca, a čiji je deo i ovaj tekst ima za cilj da predstavi socijalnu sliku o položaju žena u našem društvu, da ukaže na važnost i značaj žena u političkom životu, da ukaže na važnost i značaj obrazovanja i da promoviše, predstavi uspešne i odgovorne poslovne žene. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva …

 

 

Avatar

Neda Stojićević

Dodaj komentar

Kliknite ovde da biste komentarisali

Vaš komentar

Send this to a friend